Trinaest stvari koje morate znati o lokalnim izborima

Da li biramo gradonačelnike i predsednike opština na ovim izborima?

Ne. Na lokalnim izborima glasamo samo za liste partija i koalicija sa naznačenim kandidatima za odbornike. Gradonačelnike i predsednike opština tek kasnije bira skupština grada ili opštine, u skladu sa koalicionim dogovorom.

 

Zašto onda stranke ističu kandidate za gradonačelnike i predsednike opština?

Političke stranke i njihove koalicije žele da se predstave kroz svoje lidere, znajući da birači najčešće glasaju za ljude, a ne za liste. Takođe, stranke računaju da građani nisu svesni da na ovim izborima biraju samo odbornike, pa se neznanje birača pomalo i zloupotrebljava.

 

 Da li nacionalni nivo vlasti utiče na izbor naših gradonačelnika i predsednika opština?

Formalno ne. Faktički da. Naime, lokalne skupštine same biraju gradonačelnike i predsednike opština. Ipak, zbog jakog političkog uticaja i centralizacije samih partija, mesta gradonačelnika i predsednika opština su predmet sklapanja koalicionih sporazuma na nacionalnom nivou. Dakle, najverovatnije će stranački lideri na nacionalnom nivou odrediti ko će biti Vaš gradonačelnik ili predsednik opštine. Ovo neće biti slučaj samo u opštinama i gradovima u kojima se ne može replicirati vladajuća koalicija sa nacionalnog nivoa.

 

Kada glasam za neku listu, ko sa te liste ulazi u lokalni parlament?

U lokalni parlament ulaze kandidati za odbornike po redosledu na listi partije ili koalicije. Dakle, ukoliko lista partije dobije 12 mandata, u parlament ulazi prvih 12 po redosledu na listi te partije. Kandidati mogu kasnije da vrate mandat ili da im mandat prestane iz drugog razloga. U tom slučaju, sledeći kandidat sa te liste ulazi umesto njih. Ukoliko je reč o listi koalicije, pravilo nalaže da kandidat stranke čiji je mandat vraćen, a koji je prvi naredni na toj listi, ulazi u parlament.

 

Koje sve liste ulaze u lokalni parlament?

Sve liste koje osvoje najmanje 5% glasova od ukupnog broja izašlih na izbore, u tom gradu ili opštini, ulaze u parlament. Ovo pravilo ne važi za liste nacionalnih manjina.

 

Šta se dešava sa glasovima koje dobiju stranke i liste koje ne pređu cenzus?

Mandati se u lokalnim parlamentima dodeljuju sistemom najvećih količnika. Praktično, glasovi koje dobiju stranke i liste koje ne pređu cenzus, «prelivaju» se strankama koje su ušle u parlament. Najveći broj mandata se «preliva» strankama i listama koje su dobile najviše glasova, a najmanji onima koje su jedva iznad cenzusa. Ako pogledamo gradske izbore u Beogradu 2012. videćemo da 35% osvojenih glasova može da da i do 50 mandata (46%) ukoliko veliki broj lista ostane ispod cenzusa (22,6% glasova). Na primeru gradskih izbora u Beogradu 2008. tih istih 35% osvojenih glasova je dalo “samo” 40 mandata (36%) jer su liste ispod cenzusa osvojile samo 3,4% glasova.

 

Da li se dešava da neko zloupotrebi primenu posebnih odredbi za liste nacionalnih manjina?

Na žalost, da. Naime, postoje liste koje koriste “rupu” u zakonu. Izborni zakon ne nalaže obavezu da lista nacionalnih manjina mora imati predstavnike te nacionalne manjine. Dovoljno je samo da se u svom programu zalažu za prava specifične manjine.  Na ovaj način, kandidati ulaze u parlament kao “predstavnici nacionalne manjine” i za njih ne važi pravilo o cenzusu. Primer u Nišu sa ovih izbora je eklatantan – postoje dve manjinske ruske liste za koje neće važiti pravilo cenzusa, iako u Nišu po popisu živi svega 62 Rusa.

 

U čemu je problem sa zloupotrebom manjinskih lista?

Da bi dobile jedan mandat, manjinskim strankama je potreban manji broj glasova nego regularnim listama. Ukoliko se ponovi izlaznost od izbora iz 2012. godine, na primeru Grada Niša, svakoj od dve ruske liste biće potrebno manje od 2.000 glasova po listi, a regularnim listama oko 6.200 glasova da bi uopšte ušle u parlament. Iako je reč o praksi koju zakon dozvoljava, svakako da ovakav postupak stvara nejedanke uslove za kandidate.

 

Šta se dešava sa «belim listićima» i sa listićima koje birači odnesu sa biračkog mesta?

Situacija je ista kao u odgovoru na prethodno pitanje. «Beli» ili nevažeći listići, kao i listići koji se odnose sa biračkog mesta se računaju u ukupnom broju birača koji su izašli na izbore. Praktično, ovakvo glasanje pogoduje najjačim strankama i listama jer one dobijaju dodatne mandate po sistemu količnika, a otežava manjima strankama i listama da pređu cenzus.

 

Ako odnesem listić kući, kako će računati da sam glasao na biračkom mestu?

Broj izašlih na glasanje ne računa se prema broju listića ubačenih u kutiju, već prema broju potpisa u izvodu iz biračkog spiska. Vi kada preuzimate listić za glasanje potpisujete se u izvod iz biračkog spiska. To je trenutak koji zapravo označava da jeste glasali.

 

Koliko žena će biti u lokalnim parlamentima?

Zakon o lokalnim izborima predviđa da svaki treći kandidat na listama bude «predstavnik manje zastupljenog pola». Na ovaj način se obezbeđuje da u lokalnim parlamentima imamo oko 30% odbornica, jer se na listama kandidata i ovaj put ponovila ista situacija – sve stranke su ispoštovale samo zakonski minimum.

 

Ukoliko odbornici kasnije prestane mandat, da li je menja žena koja je sledeća na listi?

Ne. Zakon ne predviđa tu opciju. Sledeći kandidat na toj listi ulazi u lokalni parlamentu, a to je u našem slučaju, uglavnom, muškarac.

 

Šta je sa izborima za gradske opštine?

Svaki grad može da uredi sistem za svoje gradske opštine u skladu sa svojim potrebama. Tako u Nišu i Beogradu glasamo za kandidate za odbornike gradskih opština. Do 2012. godine u Nišu su se direktno birali većnici gradskih opština, a skupštine nisu postojale. Skupštine gradskih opština dalje biraju predsednike gradskih opština.

 

 

Share