Njegovo veličanstvo, građanin Srbije. Kralj ili pion u izbornoj igri?

Autor: Danijel Dašić

Prošli su još jedni vanredni izbori u Srbiji. Pitanja i dileme su ostale. SNS je ostvario ubedljivu pobedu, ili je izgubio 27 mandata? Da li je bilo izborne krađe ili ne? Da li ima odgovornih za naknadne troškove vezane za ponavljanje glasanja za preko 100 hiljada građana Srbije? Sve zavisi od toga koga slušate ili čiju političku opciju preferirate. Rezultat, kako god ga tumačili, je dobar po birače. I to je dobra vest nakon ovih izbora. Više političkih opcija u parlamentu, redukovana apsolutna moć najveće partije, nova lica i ideje u politici, sve je to dobro za razvoj demokratije u Srbiji. Sada je došlo vreme za analize i postavljanje post izbornih pitanja. Šta su nam to doneli ovi izbori? Da li smo nešto naučili? Da li je došlo vreme za promenu izbornih pravila? Hajde da sumiramo ove izbore u četiri ključne oblasti kojima se moramo baviti u narednom periodu kako bi unapredili sistem izbora u Srbiji, kako republičkih, tako i lokalnih.

  1. Profesionalizacija izbornih komisija i biračkih odbora je neophodna.

Ad hock formirane komisije i odbori, uglavnom od članova političkih partija i pokreta, bez iskustva i neophodnog znanja o izbornom procesu, dovele su do apsurdnih situacija tokom ovih izbora. Od proglašenja izbornih lista koje u sebi sadrže falsifikovane glasove, preko brojnih odluka koje su sudski oborene kao nezakonite, do prepravljanih konačnih lista, ove izbore su obeležile brojne nepravilnosti, koje dovode u pitanje legitimitet održanih izbora. Ponovljena glasanja, prepravljani zapisnici, neslaganje podataka, poništavanje izbora. Na skoro pet odsto biračkih mesta posmatrači su zabeležili nepravilnosti koje utiču na rezultate glasanja, kao što su dozvoljavanje glasanja bez prethodnog utvrđivanja identiteta birača, dozvoljavanje glasanja biraču koji je već glasao na nekom drugom biračkom mestu (postojanje nevidljivog spreja na ruci birača), izostanak korišćenja UV lampe i fotografisanje glasačkih listića. Ukratko rečeno, ako tretiramo izborne nepravilnosti kao partiju, možemo da kažemo da je po prvi put u novijoj istoriji Srbije izborna krađa ušla u parlament, sa 5% ili trinaest mandata, što je veoma zabrinjavajuća činjenica. Sa kim je bila u tajnoj predizbornoj koaliciji prepustićemo vama da procenite.

  1. Jedinstveni birački spisak je potrebno ažurirati

Srbija prema Republičkom zavodu za statistiku ima 7.131.787 stanovnika. Od toga 1.239.950 maloletnih i 5.891.837 punoletnih koji imaju ličnu kartu i mogu da glasaju. Sa druge strane, RIK tvrdi da ima 7.000.095 upisanih birača, od čega je 6.734.802 registrovanih. To daje razliku od 850 hiljada nepostojećih birača koji se ipak nalaze na jedinstvenom biračkom spisku. Republička izborna komisija i dalje ne ume da objasni tu razliku, čak ni manipulisanjem brojem glasača sa teritorije Kosova i Metohije i eventualno glasovima dijaspore. Oko 106 hiljada birača ima na KIM, a iz dijaspore na izborima glasa u proseku između 6 i 7 hiljada. Na neophodnost ažuriranja jedinstvenog biračkog spiska ukazuje podatak da tih 850 hiljada nepostojećih birača, ili „mrtvih duša“ predstavlja drugu najjaču političku opciju u Srbiji. Na izborima 2012. godine, SNS je imao nešto preko 900 hiljada glasova, a DS, kao druga najjača opcija, nešto ispod 850 hiljada. Ukratko, možemo da primenimo istu metodologiju kao kod izbornih nepravilnosti i da kažemo da je uz ovu izlaznost, partija „mrtvih duša“ osvojila 22% ili skoro 70 mandata u republičkom parlamentu. Sa kim je partija nepostojećih birača bila u predizbornoj koaliciji, opet ostaje na vama da procenite.

  1. Birale su se ličnosti, a ne partije

Ove izbore je obeležio veoma loš rejting svih partija. Analize koje su rađene pre izbora, pokazuju da sve političke partije, ukoliko se posmatraju bez svojih lidera, imaju jednocifrene rejtinge. Rezultati lokalnih izbora to potvrđuju. Jedina mesta gde je Aleksandar Vučić izgubio na lokalnim izborima su mesta gde postoje prepoznati lokalni lideri. Pokušaji opozicije da se suprotstave „liku i delu“ premijera kao političke partije su doživeli krah. Tamo gde je politika stala iza prepoznatih lidera lokalnih zajednica, imala je iznenađujući uspeh u borbi protiv sveobuhvatne medijske kampanje vladajuće stranke. Interesantno je da je Aleksandar Vučić to prepoznao i intenzivno koristio u kampanji, predstavljajući sebe kao vanpartijsku figuru, neuprljanu političkim igrama, često kritikujući i SNS, kao i ostale partije u kampanji. To je bilo najočitije u Nišu, gde na predizbornom skupu nije dozvolio niti jednom lokalnom funkcioneru da se obrati sa govornice, kritikujući sukobe i neefikasnost unutar gradskog odbora SNS-a.

  1. Došlo je vreme za nove ideje i novi pristup političkim kampanjama

Ovi izbori su pokazali da je moguće samo kvalitetnom internet kampanjom preko društvenih mreža osvojiti dovoljno glasova birača, ukoliko se ponude novi ljudi, napravi distanca prema političkim partijama i postavi nova platforma koja obezbeđuje kvalitetan pristup rešavanju problema korupcije i zloupotrebe vlasti u političke svrhe. Pokret „Dosta je bilo“ na republičkom nivou, i „Samo jako“ u Mladenovcu su najistaknutiji primeri kako je moguće dobro osmišljenom kampanjom privući glasove birača. Primera je mnogo, pogotovo na lokalu – Aleksandar Šapić u Novom Beogradu, Lokalni front u Kraljevu… Može se očekivati da će na sledećim izborima ovaj način vođenja kampanje biti dalje usavršavan i primenjivan od strane političkih partija i pokreta građana. Ovakav pristup definitivno omogućuje da se „ustajali“ politički prostor provetri i obogati sa novim ljudima i novim idejama, što je u direktnom interesu građana i birača u Srbiji.

Mislite o tome. Jer je sve #stvarizbora i jer je veoma bitno da #biramkogabiram!

Share