Osetljivi jezik u neosetljivom društvu

Featured Video Play Icon

Advokatica, psihološkinja, borkinja, fotografkinja – mediji i javne institucije su, po novom Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, u obavezi da upotrebljavaju takozvane feminative – imenice ženskog gramatičkog roda.

Ovo je samo jedna od odredbi zakona koji su poslanici usvojili 20. maja, a koji definiše brojne novine za ostvarivanja jednakih prava svih građanki i građana Srbije. Ipak, upravo je ova odredba o obaveznom korišćenju rodno osetljivog jezika, privukla najveću pažnju javnosti.

Jelena Lalatović, sa Instituta za književnost i umetnost, autorka priručnika za upotrebu rodno osetljivog jezika, smatra ga fundamentalnim za nas kao demokratska bića, ali problem vidi što je iz polja slobode prešao u primoravanje.

Definitivno je problem što prosto se rodno osetljivi jezik koji je do sad bio simbol neke slobode žena i intelektualki je sada prosto jedno sredstvo primoravanja u rukama države. I možda najgora stvar u vezi sa tim je što se ovo predstavlja kao neki napredak. Nije došlo na zahtev samih žena i zakon je apsolutno mogao da bude napisan tako da svakoj ženi koja želi da joj na diplomi stoji imenica ženskog roda da ona ima tu mogućnost, a ne tako da je ovo obaveza za sve i da se sloboda govora i izražavanja sužava – rekla je Lalatović.

Tako je donošenje zakona o obaveznom korišćenju rodno osetljivog jezika otvorio je i jedan novi prostor za debatu – i jedni i drugi se pitaju može li zakon da definiše jezik, s obzirom na to da bi oni koji odbiju da koriste ženske oblike imenica mogli da budu kažnjeni?

Meni je drago što do sada ja koja uvek koristim rodno senzitivni jezik, niko nije mogao da me spreči u tome. Zato mislim da je strašno što postoji zakon koji će nekog naterati da govori na način koji ne smatra primerenim i koji ne odražava želju i nameru govornice, i to me stvarno duboko uznemirava.  – Ja mislim da je to autoritarna tendencija, da nije demokratski, a u isto vreme mislim da je to medveđa usluga za rodno senzitivan jezik – navela je Lalatović.

Na donošenje novog zakona najbučnije je reagovao Odbor za standardizaciju srpskog jezika, koji ga opisuje kao “represiju nad jezikom”. Odbor je tražio i da na nov zakon reaguje predsednik Aleksandar Vučić lično. Ključna zamerka je bila da jezik treba sam da se reguliše i da je srpska jezička politika do sada bila liberalna, a sada je postala direktivna. 

Prof. dr Boban Arsenijevic, profesor lingvistike na Univerzitetu u Gracu, u svemu vidi i ideologiju.

– Veliki broj argumenata koji dolaze od Odbora za standradizaciju nisu lingvistički zasnovani argumenti, to su argumenti zasnovani na ideološkim stavovima, političkim, nacionalnim.. Sa druge strane i sa strane koja zagovara rodno osetljiv jezik postoje neki argumenti koji su neko čisto isterivanje svojih hirova ili pogrešno razumevanje stvari. Meni nije sasvim jasno zašto kada reč koja bi se izvela ne zvuči sasvim prirodno i kad nije lako nametnuti je govornicima ne bi moglo da se posegne za konstrukcijama žena vodič na primer. Ali čak i kod takvih rogobatnih reči kada postoji jak pritisak društva i kad to nije prevelik broj reči to se može usvojiti, to će ući u jezik, jezik trpi neke stvari koje nisu baš sasvim kompatibilne sa njegovom gramatikom – kaže Arsenijević.

Stavove ministarke Gordane Čomić, pravnice Nevene Petrušić i sociološkinje Gorane Đorić možete pogledati u videu.

Share