Autor: Danijel Dašić
Po treći put u samo četiri godine, građani Srbije izlaze na izbore. I po ko zna koji put se ponavlja ista priča – ko je žut, ko je crven, a ko nebo plav. Oružja prljave kampanje se vade iz podruma i pažljivo pripremaju za nastupajući sukob. Rastu tenzije, nervi su zategnuti kao strune, i polako počinje deljenje Srbije na “naše”, “njihove”, “izdajnike”, “patriote”, i ko zna na šta još, sve zavisi šta će visoko plaćeni konsultanti savetovati lidere da treba uraditi.
Rezultat? Umesto da politika bude borba idejama i rešenjima za najbolji život građana Srbije, ona postaje nešto smrdljivo i prljavo, čime pristojan građanin ne želi da se bavi i odlazi u sigurno utočište apstinenta ili buntovnika zvanog “beli listić”. Ne treba im zameriti nedostatak volje i hrabrosti da uzmu svoj život u svoje ruke. Gledajući sve te agresivne nastupe političara, pretnje ministara, svo to takmičenje u pljuvanju u dalj preko poslušnih medija, i gomile botova, što su prodali dušu za sendvič, napadajući u rojevima svaku ideju koja može da ugrozi njihovog partijskog poslodavca, stvarno deluje najsigurnije da se ostane skriven u svoja četiri zida i da se sačeka da prođe oluja. Izađite iz okova koji su samo u vašoj glavi i pogledajte šta se to nudi na političkoj trpezi Srbije.
A kakav su nam “jelovnik” spremili? Nemojte dozvoliti da vam vešti “konobari” partokratije prodaju opet reciklirane i podgrejane porcije iz 2012 i 2014. Pogledajte oko sebe i u svoj novčanik. Ekonomija je u stalnom padu, BDP u stalnom minusu, po prvi put sa nekih pola procenta oporavka u ovoj godini, što je, istine radi, najniži stepen rasta BDP u regionu. Plate su takođe u stalnom padu, uspeli smo u 2015. da budemo najgori u regionu po primanjima, čak i iza Makedonije, Albanije i ostale “sirotinje” na Balkanu. Novih radnih mesta i dalje ima daleko manje nego otpuštenih, mada se stalno obećavaju hiljade i hiljade novih, ali za par godina, odnosno za još jedan mandat ili dva. A jedno moramo da priznamo da raste – zaduženje. Od onih pre njih su nasledili 15 milijardi evra duga, a novoj vladi ostavljaju preko 25 milijardi. I naravno, i za to su krivi “oni prethodni”. Doduše, i oni prethodni su se zadužili za njihove četiri godine, ali dosta manje.
Demokratije više nemamo, ali zato možete da naručite glavno jelo sa roštilja. Možda zato naprednjaci i počinju izbore iz Leskovca – tamo su ipak najbolji ćevapčići! Jelovnik je skoro isti kao i prošli put, naprednjački roštilj, samo je meso sve lošije, a luka sve više. Ne treba mnogo kriviti naprednjake za to jer je očito da rade jedino što znaju i umeju. Da pobeđuju na izborima. Čak i sa lošim ćevapčićima, ali sa novim jačim začinima. Napraviti ceo proces biranja agresivnim, eksplozivnim, punim žuči i blata. Sve što je potrebno da bi se smanjila izlaznost i omogućilo da poslušni partijski vojnici i botovi donesu ubedljivu pobedu. A njihov izbor sa jelovnika se zna – sendvič!
A oni prethodni – šta oni rade? Sujeta je razbila demokratsku opciju do nivoa neprepoznatljivosti. Nakon što im je Vučić “ukrao” evropsku ideju sa jelovnika, specijalitet koji su podgrevali i podgrevali i dobijali izbore, sada nemaju jasni politički specijalitet da ponude građanima. Da li im je četiri godine u opoziciji, i klečanja na granici cenzusa dovoljna “kazna” što su bili previše bahati, videćemo? Za sada su po prvi put u novijoj istoriji (zvuči poznato?) počeli da se ukrupnjavaju. Rezultati se već vide. Deo “izbornog kolača” će sasvim sigurno “odlomiti” dve grupacije – ona okupljena oko DS-a i ona druga, takozvana “lepa koalicija”, Čeda – Boris. Samo je pitanje čija gravitacija će biti jača da privuče “mrvice” nastale nakon tektonskih procesa u DS-u.
Socijalisti su standardna priča, uvek tu negde, spremni da budu prilog uz svako glavno jelo. Njihovih petnaestak posto su uvek tu, jer njima Vučić nije nikada “krao” ideje. Za to i onako služe Vulini, onako u množini. Jedino što socijalisti ne vole da vide na jelovniku su banane. Na to su nekako alergični, pogotovo kad im vlast to spremi na DB šporetu. Mislim na fabriku Dušan Blagojević – Smederevo, a svi vi koji ste svašta pomislili, možda ste i u pravu.
Desna opcija se takođe budi, nakon što je i njima Vučić “ukrao” rusku salatu, koju su uvek nudili sa uspehom svojim glasačima. Harizmatični Šešelj i kombinacija DSS i Dveri sasvim sigurno ulaze u parlament. Ako ne ništa drugo, imaćemo priliku za novi, možda i najgledaniji rijaliti u Srbiji, skupštinu u kojoj će zajedno sedeti radikali i naprednjaci. Barem radikali znaju da se uvek donosi i voda uz jelo, i poliva po političkim protivnicima. Obećava, zar ne?
Na kraju, ali možda i na početku, tu je i opcija iz “senke”. Do sada nije bila na jelovniku. Nije to ona čuvena vlada u senci, vojvođanski gulaš gde su probali da ukuvaju sve sastojke koji su im ostali u špajzu, već omlet Saše Radulovića. Mnogo jaja čovek planira da polupa, pogotovo onih najkrupnijih, od političara. Da li je zbog toga postao kuvar koga ne vole ni vlast ni opozicija? Sve je izglednije da Sašin specijalitet ima velike šanse da “pokupi” sve one bele listiće sa prošlih izbora. U svakom slučaju, biće interesantno.
Dolaze izbori – imamo li izbora? Došlo je vreme je da shvatimo da to zavisi samo od nas. Ukoliko mislimo da su ovi (a i svi ostali) izbori, samo borba da se vidi koja partija je jača, a koja slabija, pogrešili ste. Cela ova igra je da se najjači igrač ubedi da ostane na klupi. Onaj igrač koji plaća celu ovu predstavu – a to smo svi mi. Cela ova igra partokratije je da nas ubede kako se ništa ne može promeniti, kako su svi isti, i da je jedina opcija biranja, birati između dva zla. Glasanjem i traženjem da se podnose računi se prekida ova igranka partija. Ne zaboravite, mi plaćamo i sve traje onoliko dugo, koliko im mi to dozvolimo.
Mislite o tome!
Jer je sve #stvarizbora, i jer je veoma bitno da #biramkogabiram
