Autor: Danijel Dašić
Za šta ili za koga glasamo ovoga puta? Svako pitanje o izborima u Srbiji se svodi na jednostavan izbor: da li ste za Vučića, Dačića, Pajtića, Šešelja ili nekog drugog? To dovoljno govori o tome da građani, kada dođe do zaokruživanja na glasačkim listićima, odluke ne donose na osnovu kvaliteta programa koji partija nudi, već samo na osnovu toga ko će taj program sprovoditi.
Zašto naše političke partije ne žele da imaju jasne političke programe, definisane ciljeve i merljive pokazatelje učinka svog rada? Zato što se u tom slučaju sasvim sigurno glasa za ili protiv lidera stranke, što predstavlja jednostavno i poželjno rešenje, na koje je veći broj građana već naviknut – glasaj za lidera, koji će nas sve voditi u bolji život, u budućnost koju verujemo. Političar opšte prakse je i dalje najunosnije zanimanje u Srbiji.
To je to teško nasleđe dugog niza godina života u diktatorskim demokratijama, gde smo uvek imali lidere, Tita, Miloševića, Koštunicu, Tadića, Vučića… Nije bilo bitno šta rade političke partije koje su se krile iza lidera, bitno je bilo da obožavamo lik i delo velikog vođe.
Demokratska promena vlasti 2000-te je imala obavezu da građane izvede iz tog oblika političke nepismenosti, ali su vrlo brzo partije uvidele da umesto kreiranja političkog sistema koji je u javnom interesu, mnogo bolji izbor da slede lične sebične partokratske ideale, te su i krenuli u idolizaciju svojih partija kroz lik i delo jednog čoveka.
Zato smo danas tu gde jesmo, sa lažnim liderima i sa politički nepismenom većinom birača, kojima nije bitno kolika je plata, da li ima posla ili ne, dovoljno je da veruju u lidera, bez sumnje, bez pogovora, jer naš lider uvek zna gde ide, jer je lepši od drugih, viši, pametniji.
Da li je baš tako kako nas ubeđuju mediji? Pogledajte u svoj novčanik. Pogledajte kakve su vam ulice. Pogledajte kako izgledaju vaše komšije. PROGLEDAJTE! Jer je još Radoje Domanović pre skoro sto godina pisao o Vođi. Velikom vođi. Nije se mnogo toga promenilo. I nije loše da se isključi televizor na jedno popodne i da se pročita ta pripovetka pred ove izbore kao obavezno štivo tokom zimskog raspusta.
Mislite o tome. Jer je sve #stvarizbora i jer je bitno da #biramkogabiram!