Da bi, umesto što samo glasaju, građani počeli da biraju, potrebno je promeniti izborni sistem po kom su izborne liste zatvorene, a cela Srbija – jedna izborna jedinica. Ovaj sistem u Evropi primenju samo dve države: Srbija i Crna Gora. Jedna od alternativa jeste da građani zaokružuju kandidate na listama, kandidovane imenom i prezimenom na listama stranaka.
Reč je izbornom sistemu sa otvorenim ili zatvorenim neblokiranim izbornim listama.
Kako građani glasaju u ovom sistemu?
Primenom ovog sistema birači direktno određuju ko će sa izborne liste biti izabran u Parlament upotrebom svog preferencijalnog glasa.
– Otvorene izborne liste
U izbornom sistemu sa otvorenim listama, građani biraju tako što zaokružuju ime jednog ili više, a maksimum pet, kandidata.
Kad se nakon prebrojavanja glasova utvrdi koliko je svakoj izbornoj listi pripalo mandata, političke stranke ili koalicije su u obavezi da mandate dodele kandidatima koji su dobili najveći broj glasova.
– Zatvorene izborne liste
Sličan je i model zatvorenih neblokiranih lista. U njemu glasači takođe imaju preferencijalni glas ili glasove, ali broj tih glasova nije jedini kriterijum za izbor poslanika, već se on kombinuje sa rednim brojem koji kandidat zauzima na listi.
Postoji više različitih varijanti ovog modela. Jedan od najrasprostranjenijih jesta onaj koji koristi kombinaciju partijskog i izbornog rejtinga. U praksi to znači da je svaka pozicija na listi vrednovana odgovarajućim brojem bodova, koji se množi sa brojem preferencijalnih glasova.
Ovakav model omogućava političkim strankama da zadrže delimičnu kontrolu nad poslanicima, a birači svojim glasovima mogu da iz Parlamenta izbace izuzetno nepopularne partijske kandidate, a da za poslanike „izguraju“ samo one izuzetno popularne kandidate i pored toga što se nalaze na nižim pozicijama na listi.
Preduslov za otvaranje lista je promena broja izbornih jedinica. Da bi ovaj model bio efikasan, potrebno je napraviti izborne jedinice iz kojih bi se biralo između 25 i 30 poslanika.
Da li postoje neke dileme?
Dilema koja se javlja kod ovog izbornog modela, vezana je za pitanje da li birači moraju da iskoriste svoj preferencijalni glas ili glasove. Ukoliko se nametne takva obaveza, to neminovno vodi ka povećanju procenta nevažećih listića.
Zato je moguće ostaviti biračima mogućnost da glasaju za listu u celini. To u praksi znači da se njihov glas računa za sve kandidate sa liste ili kao glas za prvog, drugog, trećeg i tako dalje kandidata na listi.
Šta su nedostaci ovog modela?
- Ključni izazovi koje ovaj model sa sobom nosi vezani su za:
- Mogućnost dodatne diskriminacije manje zastupljnog, ženskog, pola.
- Potrebu eksterne kontrole rada biračkih odbora da bi se sprečile izborne mahinacije
- Povećanje broja nevažećih glasačkih listića
- Dominacija klijentalističke prakse na lokalnom nivou gde se glasovi birača obezbeđuju kroz različite forme pritisaka ili kupovine glasova
Ali, benefiti personalizacije su veći.
Primena modela otvorenih lista sa više izbornih jedinica u kojima se bira minimum 20 poslanika, direktno obezbeđuje:
- Verno preslikavanje raspoloženja biračkog tela
- Direktno biranje poslanika
- Reprezentativnost interesa nacionalnih manjina
- Jačanje unutarstranačke demokratije
Uz ove prednosti model otvorenih lista obezbeđuje određena poboljšanja vezana za: komunikaciju građana sa poslanicima i ravnopravnu i ravnomernu regionalnu zastupljenost poslanika.
Aktuelni izborni sistem je neodrživ, a njegovi nedostaci doveli su gubitka poverenja građana u parlament, pa je i nezadovoljstvo demokratijom sve veće. Izborni sistem mora da se menja.
Umesto što zaokružujemo, vreme je da biramo.
