Piše: Ivan Protić

Urednik portala mediarefrom.rs. Bivši urednik B92 INFO kanala. Aktivista Beogradskog centra za ljudska prava. Predavač medijske etike.

Lider LDP Čedomir Jovanović je nesebično izašao iz svog poslaničkog kluba i prešao u poslanički klub LSV Nenada Čanka, da bi ga očuvao posle odlaska Marinke Tepić iz principijelnih razloga. Njegovo objašnjenje da treba sačuvati jedan opozicioni poslanički klub je uglavnom tačno, ali to nije najbitnija stvar u fenomenu globalnog ponašanja političara.

To isto važi i za ostale primere. Tako je više republičkih poslanika i lokalnih odbornika, uvek posle izbora, iznenada otkrivalo „afinitet“ prema pobedničkoj stranci i njenom programu koji je, jelte do tada bio nepoznat, i promenilo poslaničko jato. Istina, bilo je i onih koji to nisu odmah shvatili, pa su, najčešće u vreme mandata Vučićevih naprednjaka, bili kidnapovani, ucenjivani, praćeni ili plaćani, i, tek tada su otkrili  „istinu“ i promenili stranu.

Uz sve to ide i „demokratska“ praksa da rukovodstva partija odlučuju o kandidatskim listama za izbore, ali i o stvarnim ljudima koji će, sa tih lista, ući u neki oblik vlasti.

To je, kako je već više puta ponovljeno, dokaz velike slabosti srpskog izbornog sistema. Uz to je precizirano da je rešenje za taj problem izbor poslanika ili odbornika sa imenom i prezimenom u određenoj izbornoj jedinici i njihovoj ličnoj odgovornosti građanima koji su ih birali. Sve to je naravno tačno, ali nije rešenje još većeg problema – pravne, političke i moralne anomije u kojoj Srbija živi.

Više na mediareform.rs