* Izborna jedinica – teritorijalni okvir u kojem birači glasaju i u kojem se raspodeljuju poslanički mandati.

* Veličina izborne jedinice – određena je brojem mandata koji se u njoj dodeljuje; izborne jedinice mogu biti jednomandatne (karakteristične za većinske izborne sisteme) i višemandatne (karakteristične za proporcionalne izborne sisteme); višemandatne jedinice se mogu deliti na male (2-5 mandata), srednje (6-10) i velike (11+) – što je veća izborna jedinica to je veća proporcionalnost između udela glasova i udela mandata koje izborna lista osvaja.

* Izborni cenzus – zakonom propisan prag glasova (najčešće u vidu procenta) koji lista treba da osvoji da bi učestovala u raspodeli mandata; najčešće razlikujemo jedinstveni izborni cenzus (važi za sve izborne subjekte) i diferencirani izborni cenzus (viši izborni prag koji treba da preskoče koalicione liste ili niži izborni prag za partije koje predstavljaju etničke manjine).

* Efektivni izborni cenzus – u državama u kojima ne postoji zakonom propisani izborni prag ulogu izbornog cenzusa na sebe preuzima veličina izborne jedinice. Visina efektivnog cenzusa zavisi od nekoliko faktora (veličine jedinice, formule za transponovanje glasova u mandate, broja „većinskih“ partije koje ulaze u raspodelu mandata, udela „bačenih“ glasova). U desetomandatnim izbornim jedinicama efektivni cenzus iznosi približno 9% glasova, u dvadesetomandatnim je najčešće iznad 4%.

* Tip liste – najčešće razlikujemo zatvorene, fleksibilne i otvorene izborne liste prema stepenu uticaja koji birač ima na unutarstranačku raspodelu mandata.

* Zatvorene izborne liste – biračima je unapred ponuđen redosled na listi koji oni ne mogu da promene (partije mandate dodeljuju kandidatima prema redosledu na listi).

* Otvorene izborne liste – birači direktno, glasovima koje daju pojedinačnim kandidatima sa liste, određuju ko će ući u parlament (partije mandate dodeljuju kandidatima prema broju direktno osvojenih pojedinačnih glasova).

* Fleksibilne izborne liste – birači imaju mogućnost da dodeljuju glasove kandidatima na izbornoj listi, ali broj diretkno osvojenih pojedinačnih glasova nije jedini kriterijum pri unutarstranačkoj raspodeli mandata. Stepen otvorenosti fleksibilnih lista (mogućnost da birač direktno utiče na to ko će ga predstavljati u parlamentu) zavisi od različitih izbornih insituta: broja glasova koje birač ima na raspolaganju, tipa i visine kvote „glasova“ koju kandidat treba da preskoči da bi osvojio mandat direktno, itd. (partije deo mandata dodeljuju kandidatima koji su „preskočili“ kvotu propisanu izbornim zakonodavstvom, a ostatak raspodeljuju, po pravilu, prema redosledu na listi).

* Panaširanje – model glasanja u kome birači imaju mogućnost da glasaju i za kandidate sa različitih izbornih lista. Komparativno posmatrano postoje različiti modeli panaširanja od kojih zavisi stepen slobode birača pri samom činu glasanja.

* Posebna pravila koja se primenjuju na etničke, verske, jezičke manjine – različiti modeli od formiranja posebnih izbornih jedinica u kojima glasaju samo predstavnici manjina i garantovanih mandata, formiranja izbornih jedinica na teritoriji na kojoj žive pripadnici manjina, sniženih izbornih cenzusa za partije koje zastupaju manjinske interese, neprimenjivanja izbornog cenzusa na manjinske partije (važi prirodni prag – efektivni izborni cenzus).

* Zakonodavne rodne kvote – jedan od najčešće primenjivanih modela za postizanje ravnomernije rodne parlamenterne predstavljenosti. Uz njih obično se koriste rezervisana mesta za žene (vanevropske države) i partijske dobrovoljne kvote (Zapadna Evropa). Ukoliko su propisane zakonom centralna izborna komisija ima obavezu da odbije izbornu listu na kojoj se ne nalazi neophodan broj predstavnika manje zastupljenog pola.  Efekat primene rodnih kvota u izbornom zakonodavstvu zavisi i od samog tipa kvote (da li važi samo u procesu kandidovanja ili i pri dodeli mandata, da li je propisan samo udeo žena na izbornoj listi ili i njihova pozicija, da li ženu kojoj prestane mandat mora da zameni žena, itd.), ali i od drugih izbornih instituta, npr. tipa izborne liste, veličine izborne jedinice.

* Sistem relativne većine (jednokružni izbori) – u jednomandatnoj jedinici pobednik je kandidat koji osvoji najveći broj glasova.

* Sistem apsolutne većine (dvokružni izbori) – u jednomandatnoj jedinici pobednik je kandidat koji osvoji apsolutnu većinu (50%+1) glasova u prvom krugu izbora. Ukoliko nijedan kandidat ne osvoji potreban broj glasova organizuje se drugi krug. Postoje različite podvarijante dvokružnih izbora – u drugi krug ulaze svi kandidati, određen broj kandidata, svi kandidati koji osvoje unapred propisan procenat glasova i, najčešće, dva kandidata sa najvećim brojem glasova u prvom krugu.

* Blokovsko glasanje – većinski sistem u višemandatnim jedinicama. Birači imaju onoliko glasova koliko se dodeljuje mandata u izbornoj jedinici. Po pravilu glasove mogu da dodele kandidatima različitih partija, da ih iskoriste sve ili deo njih. Izabrani su oni kandidati koji osvoje najveći broj glasova (npr. u petomandatnoj jedinici mandate osvaja prvih pet kandidata po broju osvojenih glasova).

* Ograničeno glasanje – poluproporcionalni sistem u višemandatnim jedinicama. Birači imaju manje glasova od broja mandata koji se dodeljuje u izbornoj jedinici. Izabrani su kandidati sa najvećim brojem glasova.

* Partijsko blokovsko glasanje – većinski sistem u višemandatnim jedinicama. Za razliku od blokovskog glasanja birač ima samo jedan glas koji dodeljuje jednoj listi kandidata. Partija koja osvoji najveći broj glasova u izbornoj jedinici osvaja sve mandate koji se u njoj dodeljuju.

* Alternativno glasanje – većinski sistem u jednomandatnim jedinicama. Birači izražavaju preferencije o svim ili određenom broju kandidata tako što „omiljenom“ kandidatu dodeljuju broj 1, sledećem 2, itd. Nakon prvog brojanja izabran je kandidat koji je osvojio 50%+1 prvih preferencija. Ukoliko niko nije osvojio apsolutnu većinu prvih preferencija u prvom krugu, eliminiše se kandidat sa najmanjim brojem prvih preferencija, a glasovi (druge preferencije) redistribiraju sa eliminisanih listića. Postupak se ponavlja, nekada i u više krugova, sve dok jedan kandidat ne osvoji više od polovine glasova.

* Pojedinačni prenosivi glas – proporcionalni sistem u višemandatnim jedinicama. Birači izražavaju preferencije o svim ili određenom broju kandidata tako što „omiljenom“ kandidatu dodeljuju broj 1, sledećem 2, itd. Nakon prvog brojanja izabran je kandidat ili više njih koji su prekočili zakonom propisanu kvotu – npr. Drupovu kvotu = ((ukupan broj glasova u izbornoj jedinici / broj mandata koji se dodeljuje u izbornoj jedinici+1) +1). U narednim brojanjima eliminišu se najneuspešniji kandidati i redistribuiraju njihovi glasovi (druge /i sledeće/ preferencije) preostalim kandidatima, ali i višak glasova kandidata koji su izabrani. Postupak se najčešće ponavlja u više krugova „brojanja“ sve dok nije izabrano onoliko kandidata koliko se mandata dodeljuje u višemandatnoj izbornoj jedinici.

* Mešoviti paralelni sistem – izborni sistem u kome birač ima dva glasa – jedan dodeljuje kandidatu, a drugi izbornoj listi. Prilikom raspodele mandati u većinskom i mandati u proporcionalnom segmentu se raspodeljuju odvojeno.

* Mešoviti glasovno-kompenzacijski sistem – izborni sistem u kome birač ima dva glasa – jedan dodeljuje kandidatu, a drugi izbornoj listi. Prilikom raspodele mandata postoji veza između dva izborna segmenta/komponente koja se uspostavlja na nivou glasova (npr. glasovi poraženih kandidata u većinskom segmentu izbora se prebacuju u proporcionlani segment i zbrajaju sa „proporcionalnim“ glasovima koja je osvojila izborna lista pre nego što se raspodeli proporcionalni/listovni deo mandata).

* Mešoviti glasovno-kompenzacijski sistem – izborni sistem u kome birač ima dva glasa – jedan dodeljuje kandidatu, a drugi izbornoj listi. Prilikom raspodele mandata postoji veza između dva izborna segmenta/komponente koja se uspostavlja na nivou mandata (npr. od ukupnog broja mandata koje je osvojila izborna lista oduzimaju se većinski mandati koje su dobili pobednici u jednomandatnim izbornim jedinicama, a preostali mandati dodeljuju kandidatima sa izborne liste u proporcionalnom segmentu).

* Većinski sistem sa kompenzacijskom listom – mešoviti izborni sistem u kome birač ima samo jedan glas koji dodeljuje kandidatu u većinskom segmentu izbora. Proporcionalni/listovni mandati raspodeljuju se na osnovu zbrajanja/akumulacije glasova datih pojedinačnim kandidatima određene partije/liste.

* Kompenzacijski/ujednačavajući mandati – mandati koji se dodeljuju na višem nivou izbornih jedinica, najčešće u jedinstvenoj nacionalnoj jedinici, kako bi se ispravila disproporcionalnost izbornih rezultata sa nižih nivoa.

* Predsednički sistem – predsednika biraju građani, vlada (kabinet) je odgovorna predsedniku.

* Parlamentarni sistem – predsednik se bira u parlamentu, vlada je odgovorna parlamentu.

* Polupredsednički sistem – predsednika biraju građani, vlada je odgovorna parlamentu (premijersko-predsednički – predsednik ima različita ovlašćenja, ali nema pravo da postavlja i smenjuje ministre; predsedničko-parlamentarni – skupština može izglasati nepoverenje vladi, ali pravo da smenjuje ministre ili vladu u celini ima i predsednik).

* Skupštinski sistem – nema podele vlasti (načelo jedinstva vlasti): predstavnički organ je nosilac i zakonodavne i izvršne vlasti.