Glasanje za stranačke izborne liste, a ne za poslanike imenom i prezimenom, jedna je od najvećih mana postojećeg izbornog sistema u Srbiji. Takav nedostatak dovodi do depersonalizovanosti poslanika.
U postojećem izbornom sistemu, ne postoji nikakva mogućnost da građani biraju određenog poslanika. U Srbiji se bira zajednička lista kandidata, tako da građani ne odlučuju ko će stvarno ući u parlament.
Povezanost građana i njihovih izabranih predstavnika mogla bi se postići ukoliko bi se primenio jedan od oblika većinskog izbornog sistema, gde bi se zemlja podelila na više izbornih jedinica i svaka imala svog predstavnika, ili primenom nekog od mešovitih modela sa pereferencijalnim glasanjem. Na kraju, personalizacija bi i poslanicima opravdala ime, bili bi zaista narodni, a ne partijski poslanici.
