Mnogi građani koji imaju pravo glasa i upisani su u birački spisak žive tako da ih politika ne dodiruje i ništa ne menja u njihovom žvotu. Njima je svejedno ko je na vlasti, oni su izrazito ravnodušni prema politici, a izbori im ne znače ništa. To su ljudi koji gotovo nikada ne izlaze na izbore samoinicijativno.

Postoje i oni koji imaju neodlučan odnos prema politici, bez čvrstog stava i opredeljenja. Ukoliko glasaju, ovi birači glasaju za onoga koji je proglašen favoritom. Baš zato, mnoge stranake manipulišu rezultatima predizbornih istraživanja sa ciljem da se predstave šanse za pobedu njihovog kandidata kako bi se pridobili ovakvi glasači.

Ova dva tipa neizlaznosti na izbore primer su politički pasivnih građana, onih kojima politika nije važna. Postoje međutim i oni građani koji su politički aktivni i koji na izbore ne izlaze iz političkih razloga. Takvi su oni koji se odluče za izbornu apstinenciju iz ideoloških razloga. Ovi birači imaju određeni politički ili vrednosni stav prema političkom sistemu, prema stanju u politici, prema političkoj praksi, prema samim izborima.

Više o uzrocima apstinencije i motivima za nju možete pročitati u istraživanju koje je sprovela Nacionalna koalicija za decentralizaciju u saradnji sa Srećkom Mihailovićem.

Kompletnu publikaciju možete preuzeti ovde:

Apstinencija ili ignorisanje izbora – Istraživanje

Korišćenje podataka iz analize dozvoljeno je isključivo uz navođenje izvora.