Region Beograda, koji ima približno isti broj stanovnika kao i region jugoistočne Srbije, imao je u 2014. PET puta veći nivo ostvarenih investicija nego jugoistočna Srbija.
Sa druge strane regionu zapadne i centralne Srbije, nije pomoglo ni to što ima skoro pola miliona stanovnika više nego region Beograda – i on je “izgubio” ubedljivo od prestonice sa sličnim rezultatom: pet puta manjim stepenom ostvarenih investicija u toj istoj 2014.
Region Vojvodine je bio malo uspešniji i borio se koliko je mogao protiv beogradizacije Srbije, delom zahvaljujući postojanju pokrajinskog nivoa vlasti. Rezultat – uspeo je da za svojih nešto preko 2 miliona stanovnika “isčupa čak” 29,2% od ukupnog nivoa ostvarenih investicija. I dalje je to samo mali deo u poređenju sa preko 50% koje su “zaslužili” građani Beograda, njih 1,6 miliona.
Gde su naši poslanici da se pobune protiv ovakve raspodele investicija koja generiše izrazito neravnomerni razvoj Srbije? Zašto ne dignu glas, a i ruku u skupštini i zatraže da se Srbija konačno okrene decentralizaciji, ravnomernom razvoju, i pravednijoj raspodeli sredstava? Možda odgovor leži u “poslušničkom mentalitetu” i potajnoj želji da im privremena poslanička stolica i dobar odnos sa vrhom svoje partije u Beogradu donese izglednu mogućnost za bekstvo iz unutrašnjosti? Čiji su poslanici? Narodni ili su poslušni partijski vojnici?
Mislite o tome kad sledeći put izađete na izbore, jer sve je #stvarizbora i jer je bitno da #biramkogabiram
