U Požegi je održana javna debata o učešću mladih u političkom životu u Srbiji – imaju li mladi koji žive van univezitetskih centara priliku i mogućnost da više utiču na politike koje se tiču mladih?
Naš izborni sistem ne predviđa obavezno prisustvo mladih na partijskim listama i time je partijama ostavljeno da prosuđuju da li će se i koji broj mladih naći na listama. Da li bi rešenje bilo uvesti obavezne kvote za mlade kao što je to slučaj sa manje zastupljenim polom, odnosno ženama?
Nepobitna je činjenica ja da mladima ostaje svet ali kakav?
Po podacima SANU od 2012. do danas Srbiju je napustilo oko pola miliona ljudi a procenjuje se da će broj stanovnika u Srbiji do 2060. pasti na 5.5 miliona.
Prema podacima sa Republičkog zavoda za statistiku najviše opada broj ekonomski aktivnog stanovništava od 15 do 64 godine, a dok će se povećati broj starijih od 75 godina.
Demografska kriza prisutna je već duže vreme ali je vidljivo je da se na rešavanju ovog problema ne pristupa sistematski, niti ima sinhronog delovanja između institucija kako bi se se lečili uzroci, a na posledice.
A šta jesu uzroci? Mi smo zemlja sa najvećim socijalnim i ekonomskim razlikama u Evropi i ta činjenica nam postaje vidljivija prilikom putovanja u zemlje Zapadne Evrope.
Kad je reč o socijalnoj mobilnosti, 60 posto mladih u Srbiji je i dalje u obrazovnoj i socijalnoj klasi svojih roditelja. Ključna informacija i trenutak za mlade da pređu u višu obrazovnu klasu u odnosu na roditelje je do 25. godine.
Gde leži glavni potencijal za razvoj društva? U obrazovanju. Upravo je i tradicionalan sistem školovanja kod nas jedna od prepreka da se usvoji koncept celoživotnog učenja. Postoje brojni programi usavršavanja ili volontiranja koji su namenjeni mladima i koje organizacija Forca već godinama koristi i promoviše.
U periodu od 2010. do 2018. došlo je do pada broja učenika u srednjim školama u Požegi od 14,8 posto. Kako sprečiti dalje migracije? Mladima pružiti mogućnost da ostvare sve svoje potencijale u samoj Požegi, ali i u svim ostalim mestima i gradovima u Srbiji, i ponuditi im izbor da se vrate po završetku fakulteta npr. lokalna samouprava može dati subvencije za zapošljavanje lokalnim firmama.
Zašto je bitno da se čuje glas mladih u Parlamentu?
Kako da se čuje glas bilo kog građana u Parlamentu? Aktuelni izborni sistemu je proporcionalan i Srbija je jedna izborna jedinica. Svi poslanici koji su u Parlamentu predstavljaju sve građane Srbije.
U ovakvom izbornom sistemu mesto na izbornoj listi dobijaju uglavnom poslušnici i oni koji su najodaniji ne građanima, koji su ih birali, već šefu partije. Iz tog razloga možemo govoriti o nama kao glasačima pre nego biračima. Upravo smo zato i našu inicijativu nazvali Biram koga biram jer želimo da znamo koga biramo. Važno nam je da ta promena izbornog sistema ide i u smeru personalizacije, ne nužno kroz većinski sistem koji takođe ima svoje nedostatke, već da se zadrži princip proporcionalnosti ali da se uvede direktno glasanje za kandidate.
Time bi bila verno preslikano raspoloženje biračkog tela, dok bi potencijalni parlamentarci morali itekako da se potrude da zasluže poverenje birača. Međutim, postojala bi mogućnost da se i na sledećim izborima kazne zbog neispunjenih obećanja. Bolji izborni rezultat ostvariće one stranke koje ponude kvalitetnije kandidate.
Prema istraživanju KOMS-a u ukupnoj populaciji broj mladih iznosi skoro 17 odsto ali ih u parlamentu ima tek četvoro odnosno 1.6 odsto. Nažalost, to nije indikator promocije mladih ispred vladajuće većine već posledica najvećeg broja osvojenih mandata jer su to poslanici kojima je bilo rezervisano 81., 92. i 127. mesto na listi.
Mladi koji se udružuju mogu itekako da se izbore za promene u društvu. Upravo su svima nama beogradski srednjoškolci održali lekciju iz solidarnosti kada su organizovali protest u znak podrške drugu koji je uhapšen i osuđen na 30 dana. Reakcije institucija usledile su dan nakon protesta.
Na debati su govorili:
- Miroslav Tamburić, Forca
• Danijela Radošević, Inicijativa Biram koga biram
Događaj je realizovan kroz građansku inicijativu Biram koga biram čiji je cilj unapređenje izbornog sistema tako da građani biraju istinski narodne, a ne partijske poslanike.