Ponovo ćemo glasati na proleće, ali ponovo nećemo birati poslanike. Zatvorene izborne liste onemogućuju građane da imaju veći uticaj na izbor svojih predstavnika. Promena izbornog sistema važna je da bi se građani vratili politici i da bi pomogli decentralizaciji Srbije. Stručnjaci Dušan Vučićević sa Fakulteta političkih nauka i Dejan Bursać iz Instituta za političke studije analiziraju koji bi sistem bio najbolji za Srbiju i kada ćemo doći do njega.

Rezultati poslednjih izbora ogolili su sve mane izbornog sistema koji je na snazi u Srbiji. To se ogledalo u nazivima izbornih lista, visokim procentom glasova koje je odnela jedna politička opcija, bojkotom opozicije, ali i slabijim izlaskom birača.

Srbija poslednjih 20 godina ima proporcionalni izborni sistem, sa jednom izbornom jedinicom i zatvorenim blokiranim izbornim listama. Poslednja dva izborna instituta predstavljaju ključne uzroke defekata koje naš izborni sistem proizvodi u ukupnom funkcionisanju političkog sistema Srbije. Iako idealni izborni sistem ne postoji, dvojbe oko toga šta treba menjati u aktuelnom nema.

“Najvažnije bi bilo da ukinemo zatvorene, blokirane izborne liste, gde birači nemaju nikakav uticaj na to ko ih predstavlja u parlamentu, i onda uz to ide i druga promena koja bi bila neophodna, a to je povećanje broja izbornih jedinica zato što je otvaranje izbornih lista teško primeniti u sistemu gde se u jednoj jedinici bira 250 narodnih poslanika” – kaže Dušan Vučićević.

Kada poslanika biraju građani, on onda vodi računa o njihovim potrebama, a ne o svojim političkim liderima.

“Mora da se bori za parče budžeta da bi udovoljio nama kao glasačima. Nije više politička stranka jedina gde on mora da dokaže svoju lojalnost, nego mora da dokaže i nama građanima. Možda će dolaziti nekad do sukoba tih takvih poslanika i njihovih političkih stranaka. Ja mislim da bi to vremenom moglo da dovede do veće demokratizacije unutar samih stranaka” – rekao je Dejan Bursać.

Uz saradnju sa ekspertima iz izbornog prava, građanima i aktivistima, inicijativa za promenu “Biram koga biram” analizirala je šest alternativnih izbornih modela. Ali, koji bi od njih bio dovoljno dobar za aktuelnu društvenu političku situaciju u Srbiji?

“Ako bih morao da biram onda bi moje rešenje, iako ima ono neke nedostatke, onda bi to bila šesta varijanta koja u stvari zadržava proporcionalni način raspodele mandata, ali uz glasanje za kandidate direktno u okviru čak jednomandatnih izbornih jedinica” – navodi Dušan Vučićević.

“Ja sam dosta veliki pobornik uvođenja neke vrste većinskog glasanja u izborni sistem” – naglašava Dejan Bursać.

“Na lokalnom bi možda imalo smisla probati i većinski izborni sistem zato što je ta disproporcionalnost do koje dolazi primenom većinskog izbornog sistema manje bitna” – objašnjava Dušan Vučićević.

Ipak, dijalozi i pregovori političkih aktera su poslednjih godina usmereni na izborne uslove, a ne na promenu izbornog sistema.

“Dugoročno mislim da bi možda političke stranke mogle da razmišljaju da na agendu stave to pitanje promene izbornog sistema, sa Naravno da važan je i ovaj dijalog. Nisam siguran da će doneti neke značajne rezultate i značajne promene, ali pitanje izbornog sistema je, naravno, dugoročno značajno. Neće dijalog, neće izborni uslovi promeniti ove negativne posledice izbornog sistema” – rekao je Dejan Bursać.

Reformu izbornog sistema, o kojoj se u Srbiji govori godinama, opozicija podržava, a najveći deo zalaže se za većinski izborni sistem. O tome da je sadašnji izborni zakon prevaziđen i o ideji za promenu izbornog sistema govorili su i predstavnici SDPS-a koji su u vladajućoj koaliciji, dok stručnjaci i nevladin sektor odavno insistiraju da je promena neophodna. Kako kažu, ona bi značila i povratak građana u politiku.

“Konačno biste dali moć građanima da izaberu ko će ih u parlamentu predstavljati. Verovatno pozitivno uticalo na izlaznost na izbore i na sve drugo što onda proističe iz toga. Ovako vam deluje da ste prilično ograničeni, da ništa ne možete da promenite ako ne možete da utičete ni na to ko će zauzeti odborničko ili poslaničko mesto u lokalnoj ili nacionalnoj skupštini” – kaže Dušan Vučićević.

A Narodna skupština je centralna institucija u našem političkom sistemu iz koje sve proističe. Zato su ključne one promene koje u centar odlučivanja, o tome ko će ih u ovoj instituciji predstavljati stavljaju građane, a ne političku partiju.

“Moramo na neki način da uradimo sve da nas u parlamentu zaista predstavljaju najbolji, Ili makar oni za koje mi mislimo da su najbolji, a ne oni koje su nam predložile političke partije koje obično to rade tako što na izborne liste stavljaju ljude koji su im lojalni i koji će onda u parlamentu klimati glavom i glasati na zvonce i nikada se ne pobuniti protiv onoga što predlaže Vlada. Nikada se usuditi da kontrolišu ono što radi Vlada, tako da je iz tog ugla, izborni sistem važan” – smatra Dušan Vučićević.

Princip modernih evropskih demokratija jeste da su građani najbitniji. U Srbiji bi jedino promenom izbornog sistema taj princip dobio puni politički smisao.