Iako postoji skupštinski Kodeks ponašanja i Ustavom zagarantovane slobode, to nije sprečilo šefa poslaničke grupe SNS-a, Aleksndra Martinovića, da na bahat i neprimeren način napadne CRTU i KRIK. Javnost je ove napade ocenila kao napade na slobodu izražavanja i pokušaj disciplinovanja onih koji nisu uz vlast a osude su posle dužeg vremena veoma direktno stigle i iz Evropske unije.

„Mi poslanici bez obzira kojoj partiji pripadamo ne smemo jedni u druge da gledamo kao neprijatelje i ljude koje treba istrebiti. Mi smo samo poltički protivnici i cilj kodeksa je da spreči da parlament bude „gladijatorska arena“ i mesto za uvrede, psovke i bilo kakvu mržnju. Želeli smo da povučemo „crvenu liniju“ – gde je granica dokle da idete protiv onih koji ne misle isto što i vi. Jedan od ciljeva kodeksa je da se svi poslanici odgovorno ponašaju prema sredstvima javnog informisanja , da na postavljena pitanja daju odgovore ako ih znaju i da poslanici budu otvoreni prema građanima, da budemo njihov servis. Nećemo više smeti da bežimo od građana i da se sakrivamo, već ćemo morati da budemo predstavnici svih građana Srbije, a ne samo političke partije”, ovako je o predlogu nacrta kodeksa ponašanja poslanika u decembru prošle godine govorio Aleksandar Martinović, šef poslaničke grupe govorio Aleksandar Martinović, šef poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“.

Međutim, samo nekoliko meseci nakon usvajanja kodeksa, na koji je Srbija čekala više od 10 godina, sa iste adrese poslate su sasvim drugačije poruke: “Raspitajte se malo, kolege narodni poslanici, i vi, građani Srbije, gde je sedište te CRTE. Je l’ znate gde im je sedište? Je l’ znate gde im je sedište? Na Dedinju. Vukosava Crnjanski, koja živi u Zemunu, u stanu od 100 kvadrata, i vozi džip Tojota Lendkruzer. Da se malo pozabavimo Stevanom Dojčinovićem, evo, završavam, imaćemo valjda priliku u toku dana da o tome pričamo. Kako on pere novac? Takođe preko tzv. nevladine organizacije KRIK. Pere čovek novac. Od ovih svojih saradnika, uzme račune preko Pejpala, imaju jednu aplikaciju, uđite na njihov sajt, neću sad da ga reklamiram, ali uđite na njihov sajt, kliknete na tu aplikaciju, i novac izlazi iz zemlje. To isto radi i Dragan Đilas. To nisu nikakve nevladine organizacije. To su, ustvari, da se mi ne lažemo, i da govorimo jednim otvorenim, ljudskim, a ne ptičjim jezikom, to su kriminalna udruženja.”

Upravo je Kodeks ponašanja narodnih poslanika povod za najnovije napade predstavnika vlasti na organizacije civilnog društva i nezavisne medije. “Rekla bih da je inicijalna kapisla bilo to što smo mi iskoristili mehanizam, koji su oni kao poslanici sami usvojili, a to jeste etički kodeks koji treba da doprinese da imamo jedan demokratski parlament u kome nema govora mržnje. I to je usvojeno. Kad je taj kodeks usvojen on je omogućio pravo svakom građaninu, koji smatra da je neki poslanik prekršio kodeks, da podnese prijavu skupštinskom administrativnom odboru. I to je ono što smo mi radili, mi smo podneli do sada ukupno osam prijava protiv narodnih poslanika, uglavnom za govor mržnje, i, indirektno, podsticanje na nasilje. Mi na taj etički kodeks čekamo već 10 godina, 10 godina se o njemu priča, izrađeni su razni predlozi, ali nikada nije bio usvojen. I onda imamo situaciju da se u decembru, preko noći, usvaja u Parlamentu koji ima najmanje pluralizma, ne u obliku u kojem je on blokirao predlog još pre nekoliko godina, već dosta osakaćen, i onda smo imali predsednika Skupštine, koji je čak u plenumu rekao da, eto, međunarodni partneri su nam stalno spočitavali kako mi to ne usvajamo, evo, mi sad i to usvajamo, i vi vidite tu jednu nameru da se to radi samo da bi se štriklirala neka međunarodna obaveza, sa nadom da ćemo sad svi da zaboravimo na to. E, onda se tu našla neka CRTA, neki ljudi iz CRTE, koji prate rad Parlamenta već godinama, koji su rekli: OK, mi ćemo onda da koristimo taj mehanizam,” rekla je za ,,Politički zbavnik’’ Jovana Đurbabić iz CRTE. Ona objašnjava da ovi napadi nisu usmereni na CRTU i KRIK, već na svakoga ko postavlja pitanja i poziva vlast na odgovornost i poštovanje zakona.

“Rekla bih da se ta crvena linija iz dana u dan pomera. I, što mislim da je najstrašnije, mi kao društvo počinjemo da se navikavamo da živimo u atmosferi verbalnog nasilja. I to je posebno opasno, kada govor mržnje dolazi od najviših državnih funkcionera, od poslanika iz Parlamenta, to onda ima posebnu težinu i, nažalost, svako ko postavlja pitanja od javnog interesa, odmah biva etiketiran kao državni neprijatelj. Jer poslanicima aktuelnog saziva ne prija kad u javnost izađe činjenica, na primer,da je, u ovom sazivu, većina sednica odbora trajala manje od 10 minuta. To je vreme koje je, verovatno, dovoljno da se utvrdi kvorum, da se slože oko dnevnog reda i jednoglasno donesu neku odluku bez ikakve rasprave. To nije parlament,” objašnjava Đurbabić.

,,Strani plaćenici’’ – retorika devedesetih koja ne zastareva

Zajednički imenitelj dugogodišnjih napada  na civilno društvo i nezavisne medije su optužbe za ,,inostrano finansiranje” nevladinog sektora u cilju njegovog antidržavnog delovanja. U njima se, međutim, izostavlja činjenica da je najveći uživalac donacija EU i različitih međunarodnih organizacija i institucija upravo – država Srbija.

“Da me ne shvatite pogrešno, i kad bismo hteli da tajimo porez, ne bismo mogli zato što smo toliko pod lupom vlasti da se niko ne bi usudio, jer bi još kad neko bio krivično gonjen za utaju poreza. Naravno da KRIK ne taji porez, sve svoje obaveze uredno plaćamo. Sve je to legalno i, naravno, proverljivo. A što se tiče tih donacija, dakle, postoji jedna fama u srpskoj javnosti da sve pare koje dolaze iz EU, da su to Soroševe pare, i tako dalje. A pogledajte koliko bolnica, koliko ambulantnih kola, koliko kompjutera za škole, koliko je svega i svačega u ovoj zemlji finansirano iz fondova EU. Ako je neko strani plaćenik, onda je to država Srbija sama,” napominje novinarka KRIK-a Marija Vučić.

“Cilj ovakvih napada je da vas defokusiraju, da vam skrenu pažnju sa onoga što radite, da biste krenuli onda da se bavite sami sobom. Da budete u poziciji da sve te neistine koje oni iznesu, da vi sada ubeđujete javnost da to nije tačno. Jedan negativan PR ne može  100 pozitivnih nadomestiti, jer jednom rečeno vrlo teško može da se vrati,” objašnjava Đurbabić.

Dan nakon Martinovićevog izlaganja u Skupštini, oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da “nije oduševljen radom KRIK-a, ali da nema pravo da vodi hajku i da će se truditi da zaštiti prava novinara”.

“Ja sam mislila tad, kad je prvi put to rekao na RTS-u, dok su ovi napadi tabloida uveliko trajali, i onda je on rekao Pustite ih, nisam oduševljen njihovim izveštavanjem, ali, uprkos tome, ja sam dovoljno velikodušan da, iako meni to baš ne odgovara i ne dopada mi se,ovo je slobodna zemlja, svako može da piše šta hoće. Ja sam očekivala da će, s obzirom da imamo već iskustva u ovim kampanjama, da će nas sutradan pustiti na miru, ovi tabloidi prate njegove signale, međutim, to se nije desilo. Mi smo u velikom problemu, jer ovde od jednog čoveka zavisi sve živo, i mi sada dolazimo u situaciju da čekamo Vučića da stavi tačku na ovu kampanju. I zato mislim da smo u baš problematičnoj situaciji, sve od njega zavisi. S obzirom da to što je on rekao nije urodilo plodom, i tabloidi i poslanici vladajuće stranke su nastavili sa kampanjom i narednih dana, meni ovo deluje kao njegovo taktiziranje,  jedno neiskreno taktiziranje, jer znamo da bez njegovog blagoslova ne može ni kampanja da traje, ne mogu ni ovakvi obračuni sa medijima da se dogode, to je moje uverenje, naravno, na osnovu svega što smo preživeli poslednjih godina, Dakle, s obzirom da bez njegovog amina ne može ništa, a ništa se nije desilo kad je on apelovao, to mi deluje kao da se on ogradio, da bi sutra mogla vlast da kaže: Pa mi smo se ogradili, Vučić se zalaže za slobodne medije, Vučić nije učestvovao u ovoj kampanji. Da, ali njegovi kerberi jesu,” zabrinuta je novinarka KRIK-a.

Evropa zgrožena

„Evropski parlament je zgrožen nedavnim orkestriranim napadima nekoliko narodnih poslanika i provladinih tabloida protiv istraživačkih novinara i članova civilnog društva“, navodi se u amandmanu na konačan izveštaj EP o Srbiji. U izveštaju se konstatuje dodatno pogoršanje slobode medija u Srbiji i porast zastrašivanja i govora mržnje prema opoziciji, nezavisnim intelektualcima, nevladinim organizacijama i novinarima. Napad su osudile i brojne domaće i međunarodne organizacije, među kojima i Reporteri bez granica, Međunarodni centar za novinare i Međunarodni institut za štampu, kao i osam ambasada u Beogradu.

Izveštaj EP o Srbiji predsednik Aleksandar Vučić nazvao je ,,ogoljenim lažima”, konstatujući da su se ,,evropski parlamentarci izgubili u vremenu i prostoru”.