Kao što se u zadnje vreme (čitaj zadnje četiri godine) sve dešava po prvi put u novijoj istoriji Srbije, tako se i desilo da Republička izborna komisija proglasi listu Republikanske stranke, a da ne proveri da li su svi glasovi podrške validni. Umesto da uradi ono što je po Zakonu i ponovi sve predizborne radnje, RIK odlučuje da na glasačkom listiću ostavi stranku koja je proglašena na osnovu falsifikovanih glasova, uz korišćenje ukradenog pečata jednog suda iz Beograda. Obrazloženje koje je dao predsednik RIK-a Dejan Đurđević je, da prema stanovištu Upravnog suda, u izbornom postupku nema vanrednih pravnih lekova, i da stoga Republička izborna komisija nije mogla da proglasi svoje prethodno rešenje ništavnim.

A za to vreme u Nišu, iako Zakon izričito zabranjuje da se na koalicionoj izbornoj listi nađu zajedno političke partije i udruženja građana, na listi SNS koju je Gradska izborna komisija prihvatila, nalazi se i Samostalni DSS, koji nije partija, već grupa građana. Obrazloženje Gradske izborne komisije je da se niko nije žalio na tu listu, tako da je po njima sve urađeno po Zakonu?!

Da problema ima na svim nivoima potvrđuje i Opštinska izborna komisija u Aleksincu, koja je prihvatila 11 neoverenih potpisa za izbornu listu SNS. Pored toga 195 potpisa za tu istu izbornu listu je overila osoba koja je ujedno i kandidat na listi koju je overavala. U ovom slučaju je priložen prigovor Opštinskoj izbornoj komisiji. Razrešenje se još čeka.

Primera je mnogo, ali je zaključak jedan. Odluka ove vlasti da se profesionalne izborne komisije zamene partijskim, dovela je do toga da se na svim nivoima, republički, gradski, opštinski, više poštuju naređenja političkih partija od Zakona. Partokratija umesto demokratije?

Pitanje svih pitanja je i broj birača. Prema Republičkom zavodu za statistiku, od 7.131.787 stanovnika Srbije, njih 1.239.950 je mlađe od 18 godina, što daje 5.891.837 građana Srbije koji su živi, punoletni, imaju ličnu kartu, te samim tim mogu da glasaju na izborima. Za to vreme, Republička izborna komisija (ona ista sa početka ovog teksta) konstatuje da u Srbiji ima 7.000.095 upisanih, a da je od tog broja registrovano 6.734.802 birača! Jednostavna matematika pokazuje da u Srbiji postoji skoro 850 hiljada fantomskih birača. Ono što RIK nije objasnio je – gde su ti birači? Na teritoriji Kosova i Metohije je prijavljeno nešto preko sto hiljada glasača, a za izbore u dijaspori se prijavljuje između 5 i 10 hiljada građana Srbije (6.808 – 2014. godine, 6.014 – 2012. godine).

Zašto sve političke partije kada su u opoziciji govore o potrebi da se provere birački spiskovi? I zašto sve zaborave na to obećanje kada osvoje vlast? Gde je 850 hiljada fantomskih glasača? Samo mali podsetnik koliki je to broj glasova. Verovali ili ne, to je druga po jačini partija u Srbiji.Na izborima 2012. SNS je osvojio nešto preko 900 hiljada glasova, a DS je bio drugi sa skoro 850 hiljada. Na izborima 2014. SNS osvaja preko 1.7 miliona glasova. U samo dve godine boravka na vlasti i neispunjavanja još jednog predizbornog obećanja da će “očistiti” birački spisak, SNS osvaja skoro 800 hiljada glasova više.

Da li vam je bitno da se poštuje Zakon? Da li hoćete poslanike i vlast koja je narodna, a ne partijska? Rešenje nije u apstinenciji. Izađite na izbore i sprečite dalje urušavanje institucija sistema. Ne dozvolite da partijski vojnici i fantomski glasači odrede vašu budućnost!

Mislite o tome! Jer je sve #stvarizbora, i jer je veoma bitno da #biramkogabiram! Naročito u izbornoj godini!