Poziv za učešće u protestu Ekološki ustanak, koji pokret Odbranimo reke Stare planine organizuje 10. aprila u Beogradu, otvoren je i za političke partije, najavio je nedavno aktivista pokreta Aleksandar Jovanović Ćuta, naglašavajući, da će na protestu biti strogo zabranjeno isticanje stranačkih obeležja. Isti uslov, koji je važio za većinu protesta kojima smo svedočili prethodnih godina, samo je jedan od pokazatelja fenomena “straha od političkog prljanja” aktera iz građanskih, aktivističkih pokreta i organizacija civilnog društva. Sagovornici Političkog zabavnika, Nebojša Zelenović iz Zajedno za Srbiju i Vladimir Pavlović iz Beogradske otvorene škole (BOŠ), smatraju da ova bojazan nije neutemeljena jer svako ko se nalazi van sistema javne vlasti i političkog establišmenta, a ukazuje na probleme, nudi rešenja ili poziva na odgovornost, biva optužen da se bavi politikom.,,Strašno je to što ljudi smatraju da ćeš se uprljati ako uđeš u politiku kao što je strašno da ljudi koji su u politici smatraju da oni koji imaju dobre ideje, mogu da ih ostvare samo ako su u politici’’, komentariše Zelenović.

Vladimir Pavlović iz Beogradske otvorene škole objašnjava da civilno društvo ne interesuje da se bavi politikom politike radi već ga interesuje da bude uključeno u političke procese kako bi se problemi u našoj zajednici rešavali i da bi se neki razvojni potencijali kojima zajednica raspolaže koristili za unapređenje kvaliteta  života svih nas. ,,Mi se svi bavimo javnim politikama, mi se svi bavimo time šta su problemi u našoj zajednici, nas sve interesuje kako mogu da se rešavaju ti problemi, ili da gledamo pozitivno, mi smo svi svesni nekih razvojnih potencijala koji postoje u našoj zajednici, bilo da su oni u ljudskim resursima, prirodnim resursima, nekom položaju, mi želimo da se ti potencijali koriste. Iako nas neko markira, obeležava, da to znači bavljenje politikom, da, mi se i te kako bavimo politikom i treba da se bavimo’’, decidiran je Pavlović.

Dijalog – preduslov demokratije

Dijalog između političkih partija i drugih aktera u jednoj zajednici mora da postoji u svakoj državi koja želi sebe da zove demokratijom, a taj dijalog treba da bude usmeren na rešavanje zajedničkih problema.

,,Izazovi u našem sistemu su ti što je prostor za dijalog značajno sužen i to je trend koji vi primećujete i, nažalost, veliku odgovornost za to snose političke elite koje upravljaju nekim procesima u ovoj državi. Interesantno je to što u razvijenim demokratijama – vi budete izabrani, ali to je početak ozbiljnijeg posla i nije kraj vaše komunikacije sa građanima i sa drugim akterima, recimo sa civilnim društvom. Problemi se menjaju, imaju drugačije oblike, postoje ograničeni resursi koje imate da rešavate konkretan problem, i bez kvalitetnog dijaloga, nema ni kvalitetnog rešavanja problema’’, objašnjava Pavlović.

Zelenović zaključuje da se kod nas demokratija koristi samo kao instrument da se dođe do vlasti, umesto da ona bude način na koji vi otvarate prostor za različite ljude, za njihove ideje i potencijale da budu ostvareni. ,,Moja iskustva su, da kad god uključujete ljude u različite procese, kad god ljudi, bilo da su u određenim organizacijama ili kao pojedinci, imaju priliku da o nečemu slobodno odlučuju, oni uvek donose dobre odluke’’, uverava bivši gradonačelnik Šapca.

Pavlović konstatuje da političke partije traže neku vrstu dijaloga tek sporadično, kada su u pitanju ,,krupne’’ teme.  ,,Sećamo se dijaloga oko rešenja za Kosovo ili nekih specifičnih tema, dakle kod nas, očigledno da problem treba da bude toliko veliki, da ne možete više da ga krijete, da onda političke partije budu motivisane da pozivaju na neku vrstu dijaloga’’, podseća Pavlović i objašnjava da strateški normativni okvir za učešće građana i organizacija civilnog društva u Srbiji pruža značajne mogućnosti. ,,U praksi, ako pogledate trentne trendove, taj prostor za dijalog se značajno sužava i to možete da vidite, i potvrđeno je u referentnim izveštajima. Recimo, Evropska komisija iz godine u godinu u svojim izveštajima ukazuje na problem sužavanja prostora za dijalog. Izveštaji međunarodnih organizacija, poput Fridom hausa, Reportera bez granica, Petersmanovog indeksa demokratizacije pokazuju da kod nas postoje vrlo nepovoljni trendovi kada je u pitanju promovisanje i kreiranje održivih primera dijaloga’’, osvrnuo se Pavlović.

Zalenović napominje da i danas među političarima nije redak narativ o nevladinim organizacijama kao stranim plaćenicima. ,,S jedne strane, imate političare koji smatraju da su NVO strani plaćenici koji od donatora dobijaju pare da bi bili na plati i ostvarivali nekakvu zaradu. Sa druge strane, imate NVO koje smatraju da, u okviru svojih organizacija poseduju svu pamet i da samo oni mogu i znaju kako i šta treba da se uradi, a da na drugoj strani imate korumpirane političare. I u tom jednom neverovatnom jazu između korumpiranih politilara i stranih plaćenika, jako je teško napraviti most saradnje’’, pribojava se on.

Bez dijaloga nema rešavanja problema

Političko-civilni dijalog može biti višestruko koristan, kako za njegove aktere, tako i za društvo u celini. Kroz razmenu mišljenja, politički predstavnici mogu dobiti značajne uvide u stanje na terenu, probleme i stavove građana o određenim pitanjima. Predstavnici civilnog društva kroz ovaj dijalog mogu otvoriti prostor za realizovanje svojih ideja, a sve ovo doprinosi rešavanju zajedničkih problema jednog društva i boljem iskorišćavanju njegovih potencijala.

,,Moje iskustvo u prethodna tri meseca je da smo mi, radeći jedan program novih zelenih politika i cirkularne ekonomije, tražeći nove odgovore na izazove u zdravstvu i obrazovanju u Srbiji, kao i pravosuđu i političkom sistemu, zapravo najbolje baze podataka i najbolje ideje kako da se dođe do bolje političke ponude, zapravo našli u nevladinom sektoru’’, rekao je Zelenović.

Pavlović podseća da se bez građanskog aktivizma neke od veoma značajnih tema ne bi ni pokrenule u javnosti. ,,Da li bi se neko bavio pitanjima štetnog uticaja malih hidroelektrana na životnu sredinu da građani nisu pokrenuli taj problem? Kad treba da očekujemo da se suštinski bavimo temama kao što su korupcija, sve one negativne stvari koje postoje u javnoj upravi, a da ne očekujemo da građani reaguju?’’, pita se Pavlović.

Međusobnim dijalogom i uzajamnim prihvatanjem ideja druge strane, podstiče se osećaj zajedništva preko potreban srpskom društvu ophrvanom podelama, zaključuje Pavlović.

,,Voleli mi to da čujemo ili ne, nakon 20 godina, mi smo i dalje država u nedovršenoj tranziciji. Mi smo i dalje društvo u kome treba graditi demokratske institucije i, svidelo se to nekome ili ne, civilno društvo je bilo i ostalo bastion demokratizacije i promovisanja demokratskih vrednosti u ovoj državi i kao takvo, ono mora da bude priznato i njegova uloga mora da bude prepoznata. Organizacije civilnog društva nose znanje, kredibilitet, mogućnost i odgovornost da direktno prenose zabrinutost građana povodom konkretnih problema i procesa. One se bave tim problemima, od lokalnog do nacionalnog nivoa, dakle, tu postoji jedan fantastičan resurs koji se mora iskoristiti. Da li će se on iskoristiti ili ne, nije samo do njih’’, zaključuje Pavlović.