Dragan Bujošević ponovo je izabran za generalnog direktora RTS-a. I dok ova medijska kuća u objavi o Bujoševićevom izboru ističe rekordnu gledanost javnog servisa tokom njegovog prvog mandata, stručnjaci ocenjuju da je ponovni izbor starog direktora jasan znak da značajne promene uređivačke politike ove medijske kuće – neće biti.
,,Protivnik sam bilo kakvog zabranjivanja i, da mogu, ja bih njima zabranila da uopšte pričaju o gledanosti, da se time hvale. Naravno, RTS mora da bude najgledaniji – po definiciji, javni servisi dobijaju najveći novac, ali dobijaju i obavezu ta za taj novac proizvode najkvalitetniji program. Kada su neke tako najvažnije situacije, breaking news, RTS nije najgledaniji u Srbiji. Svi znamo situacije koje su za građane bile najvažnije, RTS tad nije bio najgledaniji, uglavnom je to bio N1 jer su oni uživo prenosili događaj, a RTS, čija je to obaveza, taj posao nije radio’’, podseća urednica Južnih vesti Gordana Bjeletić.
Na optužbe o pristrasnosti u izveštavanju, kao i izostanku praćenja iznenadnih i dramatičnih događaja u prethodnim godinama, predstavnik uredništva RTS-a Zoran Stanojević je, podsećamo, u Insajder debati govorio ovako: ,,RTS u raznim stvarima mora da prati rad institucija. Tamo u društvu gde ima puno spinovanja, morate da pratite kako se neke institucije izjašnjavaju i vi ne možete da iskačete iz toga. RTS, kada o nečemu izveštava i zauzme neki stav, opšti stav društva je da je to provereno, tačno. RTS tu ne može da se zaleće’’.
Pristrasnost u izveštavanju, jedna od najčešćih zamerki javnosti na rad javnog servisa Srbije, nedavno je dobila i praktičnu potvrdu, kada je zbog tehničke greške u realizovanju programa uživo, javnost mogla da čuje deo neformalnog razgovora voditeljke RTS-a i predsednika Narodne skupštine Republike Srbije Ivice Dačića.
Mediji i njihovo izveštavanje bili su tema prethodnog dijaloga vlasti i opozicije o izbornim uslovima, ali su suštinski rezultati izostali. Pred novu rundu razgovora, opozicione stranke SSP, DS, PSG i PZP izašle su sa zahtevom za postavljanjem paralelnog uredništva informativnih programa javnih servisa RTS i RTV, koji bi se svaki drugi dan smenjivali u uredničkom poslu.
Novinarka Antonela Riha ovakav predlog ne razume. ,,To je predložio neko ko nema mnogo veze sa medijima. Priča o duplom uredništvu govori da vi pristajete da postoje dupli aršini, a oni ne bi smeli da postoje. Postoji samo jedan jedini način kako vi možete da izveštavate, a to je da bude tačno, jasno, izbalansirano – da svako dobije neki svoj prostor u odnosu na relevantnosti i na temu o kojoj se govori’’, napominje Riha.
Bjeletić podseća da RTS po definiciji javnog medijskog servisa može da ima samo jedno uredništvo, samo jedan nadzorni odbor, samo jedan upravni odbor – to može da bude samo javnost i ljudi profesionalci koji se drže standarda, koji prepozanju vrednosti koje će takvu politiku da sprovedu. ,,Opozicija može da bude na RTS-u samo u vidu sagovornika, a ne da uređuju program. Neverovatno je da mi pričamo o nekim stvarima koje bi trebalo da se podrazumevaju, koje su standardi, gde postoje konvencije, međunarodni dokumenti… Niko više o tome u svetu ne raspravlja’’, zaključuje urednica Južnih vesti.
Da neće biti značajnijih promena u medijskoj slici Srbije nagoveštava i poslednja sednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, na kojoj je za predsednicu ovog tela ponovo izabrana Olivera Zekić. Na istoj sednici, članstvo u Savetu ove institucije dobio je i dvadesetčetvorogodišnji Miloš Gajović, odnedavno svršeni student Megatrendovog Fakulteta za kulturu i medije, bez radnog iskustva, inače sin doskorašnjeg državnog sekretara Ministarstva za kulturu i informisanje Aleksandra Gajovića.
,,REM apsolutno ne radi svoj posao i on tu služi kao podrška vlastima da apstrahuje sve što je zaista neregularno, neprofesionalno u našim medijima, propagandno i da poništi sve kritike koje postoje i da da predstavu da mi živimo u medijskom raju u kome svi mogu sve da saznaju’’, uočava Riha. Zbog brojnih neregularnosti na spornoj sednici REM-a, ostavku na članstvo u Savetu podneo je redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Slobodan Cvejić, dok je advokatica Judita Popović, takođe članica ovog tela, sednicu nazvala pučem. Ubrzo su se pismom oglasili i posrednici Evropskog parlamenta u međustranačkom dijalogu u Srbiji Tanja Fajon i Vladimir Bilčik, koji su Cvejićevu ostavku ocenili kao zabrinjavajuću, i apelovali na Savet i predsednika REM-a da učine sve što je u njihovoj moći kako bi podstakli “poverenje u nezavisnost i profesionalnost ove institucije”.
