Autor: Danijel Dašić

Četvrt veka višepartijske partokratije u Srbiji, sa bezbrojnim zapletima, glavnim glumcima koji padaju u nemilost pa se nekim čudom vraćaju, ponavljanje i ponavljanje mnogobrojnih epizoda, bez da gledaoci primete, uz uspešnu reciklažu partija, to je isprobano ružičasto radikalni recept za najuspešniji rijaliti u Srbiji. Da li nas je istorija ičemu naučilas u zadnjih dvadeset i pet godina. Evo jednog kratkog podsetnika kako su predizborne poruke i naša vera da su političari osobe od poverenja uticale na naše živote.

Da se podsetimo, sve je počelo 1990. kad nam je SPS „prodao“ priču SRBIJA SE SAGINJATI NEĆE i SA NAMA NEMA NEIZVESNOSTI. Da li je baš tako bilo? Sankcije su uvedene sledeće godine, počinju ratovi, benzin se prodaje na koka kola boce, komšije odlaze na ratišta, inflacija se zahuktava, i u 1993. postajemo svetski rekorderi – imali smo novčanicu sa najviše nula. Možda da smo slušali DEPOS i SPO koji su poručivali GLAS ZA SPAS I SA NAMA NEMA SANKCIJA, da bi situacija bila drugačija. Ipak je tada ljudima bilo najvažnije nacionalno, Srbija do Tokija, a ne neka beznačajna ekonomska pitanja. Tu je bio zajam za preporod Srbije, tu je bila teta Dafina i čika Jezda, tata i mama Srbije, koji su svima koji kod njih oroče devize davali nerealne mesečne kamate, 5 pa čak i 10%. Kako vam to zvuči sada? Inače, izborni sistem je bio dvokružni većinski, sa 250 poslanika biranim direktno usvojim izbornim jedinicama. Neko bi rekao, pa to je super, građani su direktno birali svoje predstavnike. Istina je u tome da je SPS tada bio jedina partija sa infrastrukturom i kandidatima da pokrije svih 250 izbornih jedinica, i da je to bio jedini razlog za takav izborni sistem, a ne briga za građane. Već za par godina je zakon urgentno promenjen u proporcionalni sa devet izbornih jedinica, jer su ostale partije podigle kapacitet da pariraju SPS-u na lokalu.

1993. je već ljudima bilo malo previše tih ratova, nestašice, inflacije, pa su se i slogani promenili. Dok je DEPOS apelovao na birače DA ŽIVIMO KAO SAV NORMALAN SVET, SPS je i dalje igrao na kartu nacionalnog i prošlosti, i uspeo da opet „proda“ slogan SVI SMO MI POMALO SOCIJALISTI. SRS je gurao njihov velikosrpski fazon sa vidovitom porukom GDE SU SRPSKE ZEMLJE, TU SU SRPSKI RADIKALI, i podigli rejting na granicu Karlobag, Karlovac, Virovitica. Kasnije im se ta taktika osvetila, jer kako se smanjivala Srbija i nestajale „srpske zemlje“, tako su nestajali i radikali.

1996. donela je nadu i neko drugačije razmišljanje, zamor od velikosrpskih nacionalnih snova. Čak je posle Dejtona i naš Sloba postao faktor mira i stabilnosti, tako da više nije bilo priče o ratovima. SPS se sa svojom bračnom partijom JUL okrenuo optimističnim porukama sreće i zadovoljstva, cveću i bubicama, medu i mleku u Bambilendu, tako da je preko svojih pink televizija, u pauzama između turbo folk pevaljki i repriza boljeg života, slao hipnotičke poruke KEVO, JA BIH LEVO, JUL JE KUL, i MIR, SLOBODA, NEZAVISNOST, EKONOMSKI PROSPERITET. Ipak je to bilo nedovoljno za ujedinjenu opoziciju koja je pobedila u 17 najvećih gradova, i preko 40 opština, odnosno preko 65% stanovništva Srbije, sa sloganom AJMO, AJDE, SVI U NAPAD. Od nacionalnog, tema predizborne kampanje se polako prenosi na teren izbora između patriota i izdajnika. I naravno, opet je promenjen izborni zakon, i dalje je proporcionalni, ali sada sa 29 izbornih jedinica.

Izbori 1997. su nešto što bi veliki deo sadašnjih političara najradije zaboravio, jer je obeležena bojkotom opozicionih stranaka zbog odbijanja vlasti da usvoji sve preporuke čuvene Vens-Ovenove komisije na neregularnosti izbora 1996. Na izbore su izašli SPO i SRS i naravno podržali SPS u vladi „nacionalnog jedinstva“. SPS je nastupio sa ŠTO JES JES, NAJBOLJI JE SPS, SRS je najavio svoje učešće u vladi, bez obzira na „pljuvanje“ po bračnom paru Milošević u predizbornoj kampanji, sa MI DOLAZIMO, a SPO je sramežljivo pozivao SRBIJO IZAĐI. Sledeće dve godine su donele krvavu primenu nove teme, patriote protiv izdajnika, sa najvećim zabeleženim brojem državno organizovanih ubistava novinara, političara i svih onih koji drugačije misle. Batinaše i noćne patrole vlasti ne pominjem jer ih, gle čuda, imamo i sada pred svake izbore. Da li zbog toga što danas, posle petnaest godina imamo i sada u ovoj vladi ponovo neka poznata imena iz tadašnje crno-crvene vlade – Dačić, Vučić, Nikolić…

I došla je ta 2000. Sve je mirisalo na promene. Mrkonjić je obnavljao mostove širom zemlje, SPS je pokušavao nemoguće sa IDEMO DALJE, U NOVE POBEDE, UGOVOR SA NARODOM, i slično, dok je poruka opozicije bila jednostavna i jasna GOTOV JE, PUKO JE KO ZVEČKA, NAS JE VIŠE. To se dešavalo dok nas je sa bilbordova gledao zamišljeni Koštunica, kao ČOVEK IZ KOMŠILUKA. I bi taj 5. Oktobar, doneo je veliku nadu, izgledalo je da je noćna mora gotova, da je sav posao završen, te da možemo da se opustimo na našem zasluženom putu ka „boljem sutra“. U to ime, opet je promenjen i izborni zakon, ostao je proporcionalni ali sada sa samo jednom izbornom jedinicom.

2003. je donela vraćanje nekih starih poruka, i nekih starih igrača na scenu, uz desne vetrove DSS-a i Koštunice, koji je građanima Srbije poručio KAO ŠTO NAROD KAŽE – KOŠTUNICA. SPO je pokušao da se uz pomoć Nove Srbije vrati u parlamentarne političke igrače uz reciklirane poruke ZAJEDNO ZA SRBIJU, dok je DS obećavao BUDUĆNOST ODMAH. SRS je nudio da će biti RADIKALNO BOLJE, a SPS, još uvek koristeći Miloševićevo ime na listi je nudio POBEDU ZA SRBIJU.

Kampanja 2007. je nekako sva bila nestrpljiva, svi su hteli vlast što pre. DS se vratio na visoke procente uz ZATO ŠTO ŽIVOT NE MOŽE DA ČEKA, i pozivom ZA EVROPSKU SRBIJU, dok je SRS nudio DA VEĆ DANAS BUDE BOLJE i NAPRED SRBIJO. DSS je malo bio usporen i neobavešten, pa je koristio reciklažu uz ŽIVELA SRBIJA. G17 je pokušao da promoviše novi pristup STRUČNOST ISPRED POLITIKE, dok je SPS pozivao SRBIJO, GLAVU GORE, i USTANI SRBIJO što je kanda i priznanje da se Srbija saginjala i to dosta dugo.

I bi šta bi, dođoše i ti izbori 2012. Izgleda da su svi bili malo umorni. To je bila najgora godina što se tiče kvaliteta slogana. DS i njeni koalicioni partneri idu na izbore sa sloganom IZBOR ZA BOLJI ŽIVOT, ali su se sapleli na mnogo puta korišćenom EVROPSKI KORAK, DOBRO ZA SVE. SNS su se odlučili iskoriste uspešni slogan iz Hrvatske za POKRENIMO SRBIJU, URS je nudio nešto novo UKIDANJE PARTIJSKE DRŽAVE. DSS ulazi u predizbornu kampanju sa sloganom ZA SRBIJU – ZNAŠ ZAŠTO, dok SRS nudi BIRAM SRBIJU. Jedini koji su se baš potrudili, ali za džabe, su DSS koji su na lokalnom nivou imali poruku RAZLIČAK – JER NISMO SVI ISTI. SPS je odlučio da ima brend koji dobija izbore, i bilo je DAČIĆ. Izgleda da su bili u pravu i udarili su tačku na saradnju sa DS-om, i reciklirali koaliciju iz 1998, samo što sada nije bila crveno-crna, već više isprano roze-plava.

2014. je donela velike promene u vladi. Predsednik vlade i potpredsednik su zamenili stolice. I to je to. DSS i SRS su po prvi put ispali sa liste parlamentarnih stranaka, kao i G17 i LDP. SNS je ponudio BUDUĆNOST U KOJU VERUJEMO, i Srbija je izgleda poverovala. DS se posle 2012 raspao na toliko mnogo partija da su morali da podsete birače sloganom DEMOKRATIJA NA STAROJ ADRESI. Dačić je ponovo udario tačku, ali nije više bio u mogućnosti da bude „kingmaker“ tako da se podvukao pod Vučićeve skute koji je ponudio još SVOM SNAGOM U REFORME. I desilo se ono nemoguće. Jedna partija je osvojila apsolutnu većinu, a jedan čovek apsolutnu moć. Više nema podele na izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast. Vlast je sada samo jedna i postoji u jednom čoveku. Veliki vođa je stvoren, a šta će uraditi sledeće, niko ne zna, naravno niko izuzev Informera i Pink-a…

Nova epizoda se očekuje sa nestrpljenjem. Da li će biti ove, sledeće ili neke druge godine, to ostaje tajna koja samo podiže neizvesnost. Veliki vođa šalje tajne signale šta sve možemo da očekujemo u nastavku, ispituje puls gledalaca, nadajući se još boljem rejtingu. Ako želite da ostane Dačić, pritisnite1. Ako hoćete da izbacite Gašića, kleknite na kolena. Ako želite da promenite sistem i reditelja te da aktivno utičete na politički program koji gledate, isključite televizor i uključite mozak.

Mislite o tome. Jer je sve #stvarizbora i jer je veoma bitno da #biramkogabiram.