Niški aerodrom biće vraćen Gradu, taj posao nije sprint već maraton, a u tome bi trebalo da učestvuju svi građani, političari, struka i svi kojima je važan Niš, a ne “gledanje” u Beograd, zbog čega više ne bi smeli da se delimo, ocenjeno je na tribini “Napokon korisna debata: Samo vas gledamo”. Aerodromska deklaracija dobar je model i za ostale gradove u Srbiji, jedan je od zaključaka.

Povod za debatu bila je trogodišnjica poklanjanja niškog aerodroma, ali i nova Aerodromska deklaracija 018: Građansko-politička tačka saglasja koja teži da ujedini niško društvo oko bazičnih stvari.

Krajnje vreme je da bilo kakve podele zanemarimo, da budemo Nišlije. Grad je u solidnoj krizi, ne može izaći ako se Nišlije ne okupe oko nekih bitnih ideja. Moramo svi da budemo zajedno u tome. Deklaracija je ponuđena svim strankama, pa i onima na vlasti. Nisu želeli da potpišu, mogli su i da stanu samo iza jednog predloga – kaže direktor NKD-a Mladen Jovanović.

Novinar Miša Brkić predložio je da model deklaracije usvoje i drugi gradovi u Srbiji, koji imaju svoje lokalne probleme, da po ugledu na Niš postignu konsenzus između građanskog društva i političkih stranaka o načinu njihovog rešavanja.

Dolazi u trenutku opšte apatije, nije razvodnjena, ima 3 zahteva, ne 20. Okupila je ceo politički spektar u gradu. Jeste trenutak za uzbunu, ne samo što Niš duguje više od svog budžeta, već i zbog ekonomske krize, pandemije, pa to zahteva drugačija rešenja, odluke, partnerstva. Zasad ne vidimo da se vlast hvali time da sprema nešto novo čime bi podigla značaj aerodroma – rekao je Brkić.

Ipak, Brkić smatra da vraćanje aerodroma treba da bude samo prvi korak, a da bi nakon toga trebalo pronaći moderniji vlasnički model od svojine Grada Niša nad njim.

– Dok je Aleksandar Vučić predsednik Srbije, aerodrom “Konstantin Veliki” neće biti vraćen Gradu Nišu. Zato bi Niš mogao da ponudi “časnu opciju” izlaska iz ove situacije, a jedna od tačaka bi mogla da bude ponuda da niški aerodrom postane akcionarska firma u kojoj bi Grad Niš i Republika bili manjinski vlasnici, sa po nekoliko procenata, a da se veći deo vlasništva ponudi na berzi investicionim fondovima, avio kompanijama, lou kosterima, aerodromima, SMATSA-i… to ne bi bila klasična privatizacija, a državi bi bila data mogućnost da elegantno izađe iz sadašnje situacije – rekao je Brkić.

Novinarka KRIK-a Vesna Radojević je podsetila na to da je ograničenje razvoja aerodroma u Nišu posledica koncesije nad beogradskim aerodromom sa kompanijom Vansi te da je čak i ugovorom sa Vansijem to i naznačeno, a da je najtužnije to što državu niko nije uspeo da natera da koncesioni ugovor prikaže javnosti.

Imali smo uvid u delove ugovora koji se tiču tehničkih specifikacija. Na tenderu je nekoliko svetskih advokatskih kancelarija predložili da ga daju pod koncesiju. Niški aerodrom je koleteralna šteta, u ugovoru piše da se neće razvijati aerodromi u radijusu od 250 km. Sa druge strane ima obećanja da će se ulagati u aerodrom Morava – rekla je Radojevićeva.

Direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju Mladen Jovanović objasnio je da je glavna posledica predaje „Aerodroma Konstantin Veliki“ jeste to da lokalna samouprava duguje Republici na konto zemljišta koje je poklonjeno – između 6 i 10 milijardi dinara“.

Zaključio je da bitka za aerodrom nije gotova, ali da je reč o maratonu, a ne o sprintu.