Iako se izostanak novih političkih lidera u javnosti često navodi kao glavni razlog za građansku apatiju i apstinenciju birača na izborima, čak i površna analiza domaće političke scene u proteklih nekoliko godina pokazuje suprotno.

Novih lica na političkoj sceni ima, a građani i građanke svoju potrbu za učešćem kanališu kroz aktivizam.

“Kod nas nije problem da li se pojavljuju novi ljudi ili ne, oni se definitivno pojavljuju, bez obzira na to da li nam se novi lideri dopadaju ili ne. Ali kod nas je, zapravo, politička promena blokirana mnogim drugim stvarima. Čitav naš politički sistem radi tako da promena bude nemoguća. Počev od institucija, od toga da je država produžena ruka vladajuće stranke, pa preko medija koji su monopolizovani, i tako dalje”, ističe sociolog Dario Hajrić.

“Pošto imamo velikog vođu na vlasti, onda nam treba neki drugi vođa koji će da skine sadašnjeg. Što je, naravno, pogrešno posmatranje problema. Nama je daleko važnije da sprečimo da nam se sledeća stranka koja dođe na vlast pretvori u neku drugu Srpsku naprednu stranku. Nama je glavni probelm ne kako skinuti naprednjake s vlasti, nego kako onemogućiti da oni koji dođu posle njih budu isti takvi, ili još gori”, dodaje.

Bežeći od ovako ustrojenog političkog sistema, neki građani pokušali su da želju za promenom artikulišu kroz aktivizam. Nekoliko takvih pokreta poslednjih godina privuklo je pažnju javnosti.

Aktivizam, međutim, nije dovoljno za sistemske i korenite promene. Za suštinsko učešće građana i građanki neophodne su nove politike, prohodan put kroz institucije i promena izbornog sistema.