Pored toga što je Srbija jedna izborna jedinica, što nema komunikacije između građana i poslanika, što građani zapravo samo glasaju, a ne biraju, jedna od najvećih mana postojećeg izbornog sistema je takozvana zatvorena blokirana izborna lista.

Kod zatvorenih blokiranih izbornih lista birači nemaju nikakav uticaj na redosled poslanika, niti na to ko će sa liste postati poslanik, pa se one u evropskim državama retko i koriste. U upotrebi su češće otvorene liste ili zatvorene neblokirane.

Primenom zatvorenih blokiranih lista građani su pretvoreni u glasačku mašineriju bez uticaja na izbor poslanika. Drugim rečima, birači ne biraju već samo glasaju.

Ukoliko bi se izborni sistem zasnivao na otvorenim listama i takozvanom preferncijalnom glasanju i uticaj birača na izbor kandidata bi bio veći. Primenom otvorenih, a ne blokiranih izbornih lista, birači bi imali mogućnost da odlučuju o tome koji kandidat će biti izabran u parlament.

Od 45 zemalja na tlu Evrope, pored Srbije, zatvorene blokirane liste u upotrebi su u još samo 8 zemalja. Međutim, od 9 evropskih država u kojima birač nema nikakav uticaj na odabir kandidata, samo u dve je država jedna izborna jedinica – u Srbiji i Crnoj Gori.

U Srbiji ključni nedostaci izbornog sistema proizilaze upravo iz kombinovanja dva izborna instituta, koje gotovo da nigde drugde ne postoji: zatvorenih blokiranih izbornih lista i jedne izborne jedinice. Zbog toga nam je potrebna hitna reforma izbornog sistema.