Kako da poslanici odgovaraju građanima a ne partijama je pitanje koje muči mnoge građane. U okviru građanske inicijative za reformu izbornog sistema Biram koga biram održali smo niz akcija i događaja u nekoliko gradova u Srbiji na kojima smo sa građanima diskutovali o unapređenju aktuelnog izbornog sistema. Tokom 18 godina i sedam izbornih ciklusa njegove primene primećeni izvesni nedostaci. Pre svega, po proporcionalnom izbornom sistemu sa jednom izbornom jedinicom, milion građana nema poslanika iz njihovog kraja, nema predstavnika u parlamentu koji će zastupati njihove potrebe, a zbog zatvorenih izbornih lista poslanici koji ulaze u parlament to čine isključivo voljom partijske elite.
Da li građani Šapca znaju ko predstavlja njihove probleme u parlamentu?
Šapčani su, na uličnoj akciji koja je održana prošle nedelje, imali problem sa prepoznavanjem svojih poslanika, kojih ima ukupno četvoro u Narodnoj skupštini. Upravo je to najveći i najbitniji dokaz da se sistem mora menjati. Iako jedna od poslanica ima i poslaničku kancelariju u gradu, gde se građani mogu da obratiti za različite probleme, mnogi građani Šapca ne znaju da imaju tu mogućnost.
Na javnoj tribini, koja je održana nakon ulične akcije, govorili su docent Dušan Vučićević sa Fakulteta političkih nauka, nezavisni narodni poslanik Jovan Jovanović i Nenad Kulačin, autor emisije „Dobar, loš, zao“.
Docent Dušan Vučićević, koji je deo tima za izradu analize šest alternativnih modela izbornog sistema, izneo je stav da poslednjih 20 godina pokušavamo da napravimo vladavinu prava bez institucija, institucije bez demokratije i demokratiju bez ljudi. Poslednja istraživanja pokazuju da je sve više ljudi koji smatraju da demokratija nije toliko bitna, naginju ka demokratijama sa čvrstom rukom a pritom imamo sledbenike koji čekaju da se pojavi novi vođa.
Građanstvo sve češće diže ruke od akcije, ne vide svrhu u aktivizmu što predstavlja svojevrsni problem jer se nada u narodu polako gasi.
Vučićević je naveo da smo jedina zemlja u okruženju koja ima proporcionalni izborni sistem sa jednom izbornom jedinicom i blokiranim izbornim listama – nema takvog ni u BiH ni u Hrvatskoj ni u Sloveniji. Samo Crna Gora i još par zemalja na celom svetu ima takav izborni sistem. Naš primarni cilj treba da bude da prvo probamo da napravimo građane – kasnije će baš ti građani će zahtevati odgovornost od poslanika i tek onda ćemo moći da govorimo o demokratiji. Docent Vučićević je istakao da otvorene liste nisu moguće u Srbiji dok ne promenimo broj izbornih jedinica.
Na osnovu analize, za nas je preporučljiv model kao u Sloveniji – izdeliti državu na jednomandatne izborne jedinice (proporcionalni sistem). Ne trebaju nam nužno novi pokreti već novi ljudi koji nisu slepi poslušnici svojih partija – tako se mogu uključiti mladi u politiku jer bi mogli da budu što samostalniji u parlamentu. Trenutno je mladih u parlamentu samo četvoro, što je nekih 1,6%. Poslednji put je ova tema bila aktuelna 2009/10 i dobila podršku lokalnih samouprava ali se tadašnja vlast povukla i nije htela da menja izborni sistem, što se ne očekuje ni od ove vlade.
Najveći problem je što ni vlast ni opozicija nisu spremne da se sistem promeni.
Nezavisni narodni poslanik Jovan Jovanović je najpre predložio izmene u Skupštini, pre svega za lokalne izbore. Diskutovao je o sistemima u inostranstvu i zaključio da se depersonalizacijom politike podstiče lojalnost prema vrhu partije, ne prema građanima. Malo je poslanika iz sredina koje nisu Beograd i Novi Sad, i od njih se u skupštini retko čuje da govore o problemima u svojim lokalnim sredinama. Jedan od zaključaka je i da svakako ne možemo da posmatramo izmenu izbornog sistema izolovano od drugih problema u društvu, poput stanja u medijima.
Na temu kvota za žene u parlamentu istakao je da je teško naći žene koje su voljne da budu na listama. U narodnoj skupštini je trenutno jako malo je poslanica koje aktivno učestvuju u radu parlamenta. Mnogo bitnije od kvota je da te žene suštinski učestvuju u raspravama. Neophodan je EU fokus na slobodu medija kako bi opozicija bila viđena i izašla na sledeće izbore. Lopta treba da ostane i u dvorištu opozicije kad je reč o kontroli izbora.
Depersonalizacijom politike podstiče se lojalnost prema vrhu partije, a ne prema građanima
Nenad Kulačin, autor emisije „Dobar, loš, zao“ izneo je svoje stavove na temu izborne reforme iz ugla medija. Godinama je problem što Srbija nema uređen državni sistem; imamo predsednika koji se neposredno bira, a po zakonu nema nikakve suštinske ingerencije i vladu koja se bira posredno. Sa ovakvim izbornim sistemom ne možemo ni u mesnoj zajednici da promenimo vlast, a ne u celoj Srbiji. Kao što u svemu nemamo sistem, nemamo sistem ni kad su izborni zakoni u pitanju.
Istakao je da su svi razgovori koji se vode u našoj zemlji uzaludni ako nemamo slobodne medije, jer nećemo imati ni kampanju niti slobodne izbore. Činjenica je da živimo prepolitičko doba jer ni opoziciji ne pada na pamet da u kontekst protesta stavi promenu izbornog sistema.
Kako Kruševac vidi svoje poslanike?
Nakon Šapca, razgovarali smo sa građanima Kruševca. Rado su učestvovali u našem kvizu „Ko je Vaš poslanik?“ a tačne odgovore smo nagrađivali prigodnim aktivističkim poklonima.
Kruševljani prepoznaju svoju sadašnju poslanicu ali i poslanike koji su vratili mandate. Zaključak svih posetilaca i učesnika kviza je da poslanica nedovoljno zastupa potrebe Kruševljana u parlamentu, što bi trebalo da bude njen jedini posao. Otvorene liste su jedan od prioriteta koji treba da se nađe u novom izbornom sistemu, prema njihovom mišljenju.
